Čak i za mnoge lekare kuga postoji jedino u dalekom kolektivnom istorijskom sećanju, poput lepre, koja se takođe pogrešno vezuje samo za srednjovekovlje. Međutim, u svetu se i danas godišnje registruje par hiljada obolelih od ove često fatalne zaraze. Svetska zdravstvena organizacija ju je 2017. godine proglasila ponovo iskrslom (engl. re-emerging) bolešću, u želji da ukaže ne samo na njeno učestalo pojavljivanje već i na buduće moguće epidemijsko širenje. Pojedini autori ukazuju i na pandemijski potencijal kuge.

Najugroženija područja danas su Madagaskar i centralna Afrika, posebno DR Kongo, a na trećem mestu je Peru. Septembra 2017. na Madagaskaru je izbila epidemija kuge sa preko 2400 evidentiranih bolesnika. Čak i u SAD ima autohtone kuge, što znači da se Amerikanci zaražavaju u svojoj zemlji. Tokom ovog veka takvih slučajeva je bilo prosečno po sedam godišnje, ali pod vanrednim okolnostima, broj bi se znatno povećao.