Šta su uzroci obolevanja?

Danas su razjašnjeni uzroci mnogih bolesti na pojedinačnom (određena osoba je, recimo, obolela od raka plućne maramice jer je radni vek provela u azbestnoj industriji, a bila je i težak pušač) i grupnom nivou (pripadnici verske grupe koja se protivi vakcinaciji česte su žrtve infekcija sprečivih tom merom). Postoji, međutim, potreba za sveobuhvatnim objašnjenjem kretanja bolesti i zdravlja u globalnim prostornim i vremenskim razmerama.

Prethodnih decenija nastalo je nekoliko integralnih tumačenja obolevanja i faktora koji su na njega uticali tokom istorije civilizacije. Njihov je značaj u tome što služe i kao mogući putokaz za predviđanje kretanja bolesti u budućnosti, pa samim tim i za mere koje treba preduzeti da se taj trend ublaži.

Teorija o poreklu bolesti

Britanski epidemiolog T. Makjoun (McKeown) dao je u svojoj knjizi “O poreklu bolesti ljudi” tumačenje razloga obolevanja i umiranja tokom različitih istorijskih epoha i, istovremeno, sastavio je klasifikaciju bolesti, sasvim ubedljivu u svojoj jednostavnosti. On polazi od sledećih premisa:

– Čovek je najbolje adaptiran na uslove kamenog doba, posebno u pogledu ishrane i fizičke aktivnosti;

– Prelaz na zemljoradnju imao je za posledicu osnivanje stalnih naselja, pripitomljavanje domaćih životinja i – rasejavanje infektivnih bolesti;

– Industrijska revolucija praćena je opadanjem učestalosti infekcija (usled poboljšane ishrane) i porastom učestalosti nezaraznih bolesti (zbog izlaganja činiocima za koje je čovek genetski nepripremljen, kao što su prerađena hrana lišena važnih prirodnih sastojaka, pušenje i drugi rizici vezani za ponašanje, zagađenje životne sredine, sedeći način života i sl.).

Iz ovih konstatacija proizišla je podela na tri, po uzroku, “fundamentalne” grupe bolesti:

– Prenatalna oboljenja,

– Bolesti siromaštva, i

– Bolesti obilja.