Istorija Kultura

Zašto Tito nije došao na Andrićevu sahranu

"Kako ću to, boga mu, da izvedem? Uvrediće se Krleža. On je trebalo da dobije Nobelovu nagradu, a ne Andrić..."

Ilustracija VP/Profimedia
дец 05 2023, 05:00

Podeli

Ivo Andrić je oslobođenje Beograda dočekao u svom stanu u Prizrenskoj ulici. Postoji sačuvana fotografija gde on, obučen u odelo, besprekorno otmen, gleda u daljinu sa terase stana, verovatno u pravcu Avale, odakle nastupaju Sovjeti i partizani. Novo doba je došlo. A sa njim – i nova ideologija i novi režim. Kako će se stari kraljevski ambasador uklopiti u vrli novi komunistički svet? To se, jamačno, pitao i doktor Andrić dok je sa terase u Prizrenskoj gledao u daljinu. Iako penzioner, on je još uvek bio mlad i u naponu stvaralačke snage, za vreme rata uglavnom nije radio ništa drugo već samo – pisao. Imao je spremne romane “Na Drini ćuprija” i “Travnička hronika”, kao i više neobjavljenih priča, ali da li će nova vlast uopšte hteti da objavljuje pisca koji nije pripadao takozvanoj “novoj eliti” koja je sada mahom bila u redovima komunista?

Mnogi Andrićevi kolege od pera bili su predratni komunisti a jedan deo njih, poput Branka Ćopića ili Vladimira Nazora, dali su konkretan doprinos borbi protiv okupatora tako što su bili pripadnici partizanskih jedinica. Logika novog komunističkog poretka nalagala je da “zaslužni” drugovi imaju prednost u odnosu na one koji se nisu mešali u “revoluciju”. A Andrić se nije mešao. Politika ga nije zanimala, odbio je da potpiše tzv. Nedićev “Apel srpskom narodu” u kome se osuđuje svaki otpor okupatoru, takođe, odbija da objavljuje dok rat i okupacija traju. Reaguje negativno na poziv Srpske književne zadruge da se njegova dela uključe u “Antologiju savremene srpske pripovetke” i generalno odbija da bilo šta objavljuje dok okupacija i rat traju.

Prvi roman koji je Andrić završio za vreme okupacije bio je “Travnička hronika”. Nakon toga će se okrenuti rukopisu romana “Na Drini ćuprija”, na leto 1942. privremeno će se preseliti u Sokobanju gde će intenzivno raditi na njemu. Do oktobra 1944. kada će oslobodioci ući u prestonicu, Andrić će imati spreman i treći roman – “Gospođicu”. Sva tri romana izaći će neposredno nakon rata i njihov autor će ih veoma vešto “rasporediti”. “Ćupriju” će 1945. izdati beogradska “Prosveta”, iste godine će biti objavljena i “Travnička hronika” u izdanju Državno-izdavačkog zavoda Jugoslavije – “Beograd”, dok će “Gospođicu” pred čitaoce plasirati “Svjetlost” iz Sarajeva. Sama ova činjenica, da su u samo jednoj godini, odmah nakon završetka rata u Jugoslaviji, izašla tri Andrićeva romana govori u prilog tome da je mlada komunistička država računala na njega. Iako je posleratna književnost bila duboko u socrealističkoj propagandnoj fazi gde su poželjni književni uraci bili oni o Narodnooslobodilačkoj borbi, Titu, partiji i revoluciji, mnogi u vrhu nove vlasti bili su svesni da je književnik Andrićevog kalibra više nego potreban razuđenoj kulturi novostvorene države.

Poštovani, pročitali ste 1 besplatan članak.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price