Šta je Andrić zaista znao o Hitleru i 27. martu
Svedočanstvo Vladimira Vauhnika, možda i najpoznatijeg jugoslovenskog obaveštajca, o danima koji su Balkan uvukli u svetski požar i sa istorijske scene izbrisali Kraljevinu Jugoslaviju
Svedočanstvo Vladimira Vauhnika, možda i najpoznatijeg jugoslovenskog obaveštajca, o danima koji su Balkan uvukli u svetski požar i sa istorijske scene izbrisali Kraljevinu Jugoslaviju
Aleksandar Stefanović (1926–2024) je u Beogradu živeo onda kada je trebalo. I kada je Jugoslavija bila u modi. Izlazio je u "Mažestik" sa Liz Tejlor i Majklom Todom, na stepenicama se mimoilazio sa ozloglašenim Ratkom Draževićem, čiju je lepoticu, glumicu Olgu Spiridonović nasledio. Engleski je "peglao" sa Ksenijom Atanasijević, a na prve žurke odlazio sa Tesom Trevizan, dok su je još znali samo po nadimku baronesa
"Kako ću to, boga mu, da izvedem? Uvrediće se Krleža. On je trebalo da dobije Nobelovu nagradu, a ne Andrić..."
Andrić je u trenutku preuzimanja berlinskog poslanstva već bio diplomata sa podebelim iskustvom i sasvim je izvesno znao šta ga čeka i kakav nemoguć zadatak mu je poveren
Jugoslavija je, na koncu, pukla po šavovima koji su ušivali Krležin i Andrićev svijet
Diplomatska karijera Ive Andrića započeta je februara 1920. godine kada je, po naređenju Njegovog kraljevskog visočanstva prestolonaslednika Aleksandra, premešten iz Ministarstva vera u Ministarstvo inostranih dela, kao vicekonzul treće klase