Na ovom proputovanju jugom Arizone prolazim kroz neke od mitoloških pejzaža američke istorije koji su se pretvorili u turistička žarišta. Ali što sam duže na putu, sve me više uznemirava osećaj finansijske nelagode koja je skoro pa matematička. Ne mogu da ne mislim o tome da se u Americi sve svodi na kupovinu, konzumiranje i posedovanje; ali da biste kupili, konzumirali ili posedovali, morate da neprekidno računate. U duhu tog licemerja, nijedna cena u bilo kojoj radnji, restoranu ili ustanovi nije onolika kolika kažu da jeste. Povrh toga, tu je zbunjujući i promenljivi etos ostavljanja napojnica. Da ne biste ostavili utisak siromašne osobe – u SAD je sramota biti siromašan – ili škrtice (što je još jedan mogući znak siromaštva), morate biti svesni ovih pravila. Dakle, sistem vara, ali je ujedno i pošten – ovo je jedna od mnogih dihotomija američke kulture koje su istovremeno inteligentne i uznemirujuće.
Kratko objašnjenje za čitateljke i čitaoce koji nikada nisu bili u SAD: u Sjedinjenim Državama, cene su prikazane bez poreza. Videćete, recimo, kesicu bombona koja košta $9.99, dok je njena prava cena 10.55. Kao dete sam bila zabrinuta zbog ovoga. Zamišljala sam kako brojim novčiće da pođem u radnju po lizalicu, kako sam to radila u Skoplju. U mojoj mašti, bila bih javno postiđena kada prekasno – tek na kasi – shvatim da nemam dovoljno novca. Panici koju sam osećala zbog imaginarne sramote suprotstavljala se uteha da ionako nemam način da se domognem bilo kakve radnje. Još jedna stvar koja me je potpuno zbunjivala kao dete bila je što sve košta X dolara i 99 centi. To je očigledno trik da stvari izgledaju jeftinije nego što zaista jesu. Ovo mi se činilo toliko nepoštenim dok sam odrastala i čak i sada, kao odrasla osoba, smatram to ružnim oblikom prevare.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
