Prijateljstva u Americi su pejzaži samoće

Vivek Murti, američki ministar zdravlja, nedavno je upozorio da dobrobit Amerikanaca ugrožava “epidemija usamljenosti”, koju je nazvao “potcenjenom javnom krizom”. Nisam se iznenadila kada sam ovo čula, mada ne mislim da pandemija i uspon tehnologije imaju preterane veze sa tim. Čini mi se da je usamljenost oduvek središnja karakteristika američke kulture i da je uvek bila uzrok neverovatne nesreće.

Paradoksalno, upravo me je prijateljstvo i dovelo na ovaj put kroz južnu Arizonu, sa mojim drugaricama Marinom i Nensi. Prijateljstvo mi je bilo i najteža stvar kada sam pohađala školu u SAD, dok je bilo gde drugde predstavljalo osnovicu mog života, nešto sa čim nikada nisam imala ni najmanjih poteškoća, ni u Makedoniji ni bilo gde drugde u Evropi. Ali ovo konkretno prijateljstvo je neobično: ja imam 41 godinu, Marina 37, a Nensi ima 80, i da ne beše nekih razboritih slučajnosti, nikada ne bismo bile zajedno. No kako bismo se srele, moramo da isplaniramo finansije i da uskladimo datume; moramo da nacrtamo itinerer; moramo da komuniciramo onako kako meni nije prirodno, oprezno obilazeći pojedine teme time što ćemo koristiti jezik koji stvara još veće razdaljine i ostavlja mogućnost nesporazuma.

Tu je, primera radi, pitanje ko će da vozi. Čini se da je Marina nervozna što Nensi vozi prilično brzo. Ali strah ju je da kaže to tako direktno Nensi, tako da me tera da ja izokola stavim do znanja Nensi da ja treba da vozim, samo što ni ja nisam baš previše dobra kada treba biti direktna, pa cela operacija propada. Generalno, planiranje sastanaka sa prijateljima iz SAD je uvek uključivalo toliki nivo organizacije da svaki osećaj spontanosti u našim razgovorima netragom nestaje. Delom je ovo posledica ogromnog geografskog prostranstva Sjedinjenih Država, gde je sve daleko i široko. Ne računajući neke gradove poput Njujorka ili San Franciska, nemoguće je stići iz jedne tačke u drugu ako nemate kola i ne umete da vozite. Zapravo, za razliku od Balkana ili ostatka Evrope, vozačka dozvola u SAD je mnogo važnija od lične karte – ona jeste vaša lična karta.