Proganja me želja da se ponovo susretnem s prošlošću. To je jedan od razloga zbog kojih sam u Arizoni, poslednjeg dana februara 2023. Moji roditelji, brat i ja proveli smo nekoliko godina ovde, sa prekidima, još devedesetih. To me je umnogome formiralo, ali postoji i neka tuga povezana s tim. Želim da ustanovim šta je ta tuga.
Na tu tugu asociraju i pojedini mirisi. Prvo – miris tepiha, onih što, makar u mojoj glavi, prekrivaju svaki pod u Americi. Druga aroma na mom spisku je ona o previše erkondišna. Nestrpljiva sam da izađem iz aviona i da uronim u taj potpuri itisona i klima-uređaja, kao da je to nešto prelepo, nešto što mi je nedostajalo.
Jer nedostajala mi je Amerika, bez obzira na to kako sam je opisala u svom dnevniku, 21. aprila 2000: “Zaglavljena sam u beživotnoj pećini koja je dobra po moju budućnost.” S vremenom je počela da mi nedostaje ta pećina ili “tamnica”, kako sam je nazivala u istom tom dnevniku. Kasnije, ponukana uznemirujućim događajima u američkoj politici ili, pre će biti, američkom životu, i u životnom dobu kada osećam da imam sasvim dovoljno iskustva da mogu da procenim i prošlost i sadašnjost, žudim da ponovo posetim mesta mog detinjstva, odnosno škole koje sam pohađala.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
