Još kao dečak, a i kasnije, kada sam postao student filmske režije, svake godine sam odlazio na festival u Pulu. Obično bih odsedao u privatnom smeštaju a jedne godine sam čak spavao u nekoj školi koja je preko leta bila pretvorena u spavaonicu za goste koji nisu bili oficijelno na festivalu, za mlade ljubitelje filma ili, jednostavno, za one koji nisu imali para za hotelski smeštaj. Ali glavna događanja nisu se odvijala u Areni, najvećem bioskopu na svetu (na pojedinim projekcijama bilo je i po 12.000 ljudi) nego baš u jednom od pulskih hotela, u Rivijeri.
Tamo je, sećaš se, postojala velika terasa na kojoj se okupljao ceo festival, gde su stizale vesti o tome kako je koji film prošao u Areni, kao i o tome šta o njima misli Josip Broz. Naime, sa Briona bi svakoga dana stizao čamac na koji su utovarivani filmovi, odvoženi kod Tita i sutradan vraćani nazad. Kino-operater Bruno bi, vraćajući kopije filmova, ponekad procedio: “Smejao se”, ili: “Prekinuo posle prve rolne.” Od njegovih vesti kasnije su, kažu, umnogome zavisile odluke žirija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
