Poziv da odem u Kolumbiju stigao mi je istog dana kada sam završila prevod memoara najvećeg kolumbijskog pisca, Gabrijela Garsije Markesa. Dekan Pedagoškog fakulteta Bolivarskog pontifikalnog univerziteta iz Medeljina želeo je da održim niz predavanja o književnim i kulturnim vezama Latinske Amerike i Jugoslavije za njihove studente svih nivoa studija i suvišno je reći da sam bila počastvovana i uzbuđena. Bio je to zapravo treći poziv koji sam dobila iz Kolumbije u protekle tri godine i konačno mi se posrećilo da mi termin i okolnosti odgovaraju.
Grad književnosti i muzike
Kolumbija je jedina latinoamerička država koja izlazi na dva okeana: Pacifik i Atlantik, i pritom je, kako slikovito predočava čuveni nobelovac, “jednom nogom na Karibima, a drugom na Andima”. Dobila je ime, dakako, po Kristoferu Kolumbu, koji pak nikada nije kročio na njeno tlo. S druge strane, oslobodio ju je, i u njoj umro, venecuelanski vojskovođa i vizionar Simon Bolivar, čije slavno ime nosi njegova treća “domovina”, Bolivija.
Kad god putujem u Latinsku Ameriku, temeljno se pripremim: iskustvo me je naučilo da će moja saznanja iz teorijske literature i knjiga koje čitam i prevodim zasigurno naići na bezbroj iznenađenja u susretu sa tamošnjom stvarnošću i da u te zemlje treba ići najšire otvorenog srca i uma. Podrobno istražujem informacije o Medeljinu, pripremam sva dokumenta da mi budu pri ruci, pravim foto-spisak građevina i rukotvorina koje želim da vidim i kupim, te pride smišljam kako da za vikend “skoknem” do Kartahene, o kojoj Markes toliko slikovito piše u svojim memoarima.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
