Čovek se u pritvoru hvata za svaku slamku kao da je poslednja. Kada je u sobi za ispitivanje prekoputa njega seo Carlos Henrique Cotait, pripadnik specijalne jedinice za istraživanje kriminala DEIC, poznate u Brazilu po brojnim uspešnim akcijama, ugledao je svetlo na kraju mračnog tunela u koji je upao. Bio je petak i spremao se za dalek put kada su mu upali u kuću i uhapsili ga zbog hakovanja ličnih naloga gradonačelnika i prve dame Arasatube i ucene da će njihove privatne podatke prodati „Mirroru“.
„Imamo ponudu za tebe“, rekao mu je smirenim glasom Carlos Henrique Cotait. „Ponudu koja će te učiniti slobodnim čovekom, a ako na nju pristaneš biće ti vraćeni i novac i dokumenta.“
Tog dana brazilski haker Patrick César da Silva Brito mislio je da se uhvatio za slamku, ali će više od tri godine kasnije, u razgovoru za Nedeljnik, priznati da je ta slamka zapravo bila „pakt sa đavolom“.
Cotait je Britu ponudio slobodu i mogućnost da se njegova krivična dela ne unesu u dosije, ako pristane na to da radi za DEIC, mimo protokola i procedura, i tako olakša rad jedinici koja se bori protiv kriminala.
„Jedini moj uslov bio je da mi vrati pasoš i da im pomažem sa distance. Odmah je pristao i vraćena mi je dokumentacija“, počinje svoju ispovest za Nedeljnik Brito. „Već sam rešio da idem iz Brazila, a kako su u čitavom svetu bile na snazi kovid restrikcije, jedine dve otvorene zemlje bile su Meksiko i Srbija. Znao sam za burnu istoriju Meksika, njihove kartele i kriminal. Zato sam se odlučio za Srbiju. Tri godine kasnije pitanje je da li sam pogrešio.“
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
