Čovek se u pritvoru hvata za svaku slamku kao da je poslednja. Kada je u sobi za ispitivanje prekoputa njega seo Carlos Henrique Cotait, pripadnik specijalne jedinice za istraživanje kriminala DEIC, poznate u Brazilu po brojnim uspešnim akcijama, ugledao je svetlo na kraju mračnog tunela u koji je upao. Bio je petak i spremao se za dalek put kada su mu upali u kuću i uhapsili ga zbog hakovanja ličnih naloga gradonačelnika i prve dame Arasatube i ucene da će njihove privatne podatke prodati „Mirroru“.
„Imamo ponudu za tebe“, rekao mu je smirenim glasom Carlos Henrique Cotait. „Ponudu koja će te učiniti slobodnim čovekom, a ako na nju pristaneš biće ti vraćeni i novac i dokumenta.“
Tog dana brazilski haker Patrick César da Silva Brito mislio je da se uhvatio za slamku, ali će više od tri godine kasnije, u razgovoru za Nedeljnik, priznati da je ta slamka zapravo bila „pakt sa đavolom“.
Cotait je Britu ponudio slobodu i mogućnost da se njegova krivična dela ne unesu u dosije, ako pristane na to da radi za DEIC, mimo protokola i procedura, i tako olakša rad jedinici koja se bori protiv kriminala.
„Jedini moj uslov bio je da mi vrati pasoš i da im pomažem sa distance. Odmah je pristao i vraćena mi je dokumentacija“, počinje svoju ispovest za Nedeljnik Brito. „Već sam rešio da idem iz Brazila, a kako su u čitavom svetu bile na snazi kovid restrikcije, jedine dve otvorene zemlje bile su Meksiko i Srbija. Znao sam za burnu istoriju Meksika, njihove kartele i kriminal. Zato sam se odlučio za Srbiju. Tri godine kasnije pitanje je da li sam pogrešio.“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
