Osam saveta za pisanje romana
I (skoro) svi su besmisleni
Magičnim putevima Karlosa Fuentesa
Zašto danas treba čitati prvog profesionalnog pisca Latinske Amerike, najvećeg eruditu i kosmopolitu među književnicima španskog govornog područja
Ženski memoari
Mislila sam da na to imaju pravo samo ozbiljni ljudi. Veliki državnici, najmanje Bizmark i možda još pokoji general koji je poginuo u bici kod Vaterloa
Rukopisi ne gore (ali se knjige svejedno spaljuju)
Zašto u doba veštačke inteligencije i zaglupljivanja treba još više voleti književnost, a posebno romane?
Vampiri? Popeli su se na stanici Crveni krst kod Niša. I karte su uredno platili
Probodem vampira mačem, on se kliberi kao idiot... Odsečem mu ruku – izraste mu nova. Odsečem mu glavu – isto. A onda sam se setio. Problem je u sečivu…
Sme li iko (pa i Džoni Štulić) da prevodi „Odiseju“
Novi prevodi Homerovih epova česta su pojava na engleskom govornom području. Poslednji prevod sa starogrčkog jezika kod nas doneo je profesor Miloš N. Đurić 1963. godine i na njemu su zasnovana sva nova izdanja... uključujući i prepev Džonija Štulića
Znamo šta ste čitali ovog leta
Naš izbor 100 najboljih romana mnogima je prerastao u naviku. To je samo prva od mnogo dobrih vesti koje donosimo u ovom pregledu
Šta bi bilo da je pobedio Pekić?
Preminula je Ljiljana Pekić, supruga književnog velikana, i žena koja je, uz ćerku Aleksandru, vodila računa o zaostavštini pisca. Ovu priču o njemu, njegovim političkim idejama i svim propuštenim prilikama u Srbiji, ispričale su upravo one koje su Borislava Pekića najbolje poznavale
Tišma, begunac bez odredišta
Oko Aleksandra Tišme se nikada nije stvorila atmosfera obožavanja koja je ostala rezervisana za Pavića, Crnjanskog, Pekića, Kiša... Zašto je to tako?
Jedino onaj pisac, David Albahari
"I dalje sam onaj isti harambaša koji pokušava da pročita što više", govorio je David Albahari. Prošlo je tri godine od odlaska velikog pisca. Pročitajte veliku priču o njemu i jedan razgovor sa njim iz naše arhive
Bilo jednom dete koje čita knjige
Istina je da deca sve manje čitaju. Još je veća istina da ne smemo da pustimo čitanje, baš kao u onoj priči Davida Albaharija kada moramo da "pronađemo nedelju"
Kako je jedan izbor zapalio region i ispraznio antikvarnice
Pretpostavljali smo da ova akcija ima sve preduslove da bude popularna, da se o njoj priča, da podseti na neka možda zaboravljena dela jugoslovenske književnosti, ali je odziv i sve nas iznenadio. A tek smo počeli, tek smo zabeležili prvih pola miliona čitanja i objavili prvih deset članova žirija
Olja Bećković: Ovo je mojih 10 najboljih romana
Od Crnjanskog i Andrića, do Ivane Dimić i Milene Marković...
Marko Tomaš je izabrao 10 najboljih romana na našem jeziku
O skrajnutim spisateljicama i piscima koji su stvarali kanon
Miljenko Jergović: Moja lista najboljih 10 romana na štokavskom
U kriterij nije upisan nacionalni ključ: jutros pretežu srpski romani, a večeras možda neće. U kriterij čak nije upisan ni čitateljska bliskost s pojedinim romanopiscima. Osnovni kriterij jest sjećanje na vremena mog života, davna i nedavna, kad su me nabrojani romani mijenjali i preobražavali
Srđan Valjarević: Ovo je mojih prvih najboljih 10 romana na našem jeziku
Počeo je izbor 100 najboljih romana napisanih na našem jeziku
Najveća književna debata: Biramo 100 najboljih romana na našem jeziku
Nedeljnik i Velike priče, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na srpsko-hrvatskom govornom području (i u njegovoj neposrednoj blizini), svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Ovo je samo prvo poglavlje…
Goran Babić je znao da fukare pobeđuju
In memoriam: otišao je Jugosloven i antinacionalista koji je 1991. napustio Hrvatsku i došao u Beograd, svedok i junak neverovatnih epizoda, koji je poznavao dva haška optuženika, a polemisao sa Igorom Mandićem, Danilom Kišom, Mihizom...
