Velike priče ove nedelje: Od Londona do Slavije

U sredu ujutru sam saznao ko su sve navijači Arsenala. Moj profil na mrežama je bio zapljusnut likovima koji su se autovali kao „tobdžije“ slikajući se u dresovima, ogrnuti šalovima itd, itd.

Poslao sam čestitke Igoru iz Skoplja, Toniju Parsonsu i Dejanu Stojiljkoviću (pisao je on i još jedan od najčitanijih ovih dana na VP) koji mi je pre oko mesec dana zakukao da će možda titula i ove godine u poslednjem trenutku zaobići Severni London i otići severnije- u Mančester. On je za Velike priče napisao veliki tekst „Ljubav u doba Artete“ o Arsenalu i ovoj tituli i Arteti naravno. Odličan tekst o ovoj sezoni Arsenala na Velikim pričama ima i Relja Basara – „Ko , ako ne Arsenal.“

A Dejan Stojiljković u tom tekstu „Ljubav u doba Artete“ spominje i kultnu knjigu „Stadionska groznica“ možda i najpoznatjeg navijača Arsenala na svetu Nika Hornbija.

U momentu dok sam čitao taj tekst setio sam se da mi je Geri Kemp, gitarista grupe Spandau balet pričao da je video kada se snimala fotografija dečaka sa naslovne stranice knjge „Stadionska groznica.“ I taj Geri Kemp je ovog utorka uveče bio sa svojim sinom ispred stadiona Arsenala i tada sam video da je navijač uvek navijač uporkos godinama, uprkos svemu pa i obećanjima da će se ostaviti navijanja.

To sam i ja obećao sebi, kao navijač Čelsija, čvrsto odlučivši da se više ne nerviram i da ne pratim ko je postao trener, otišao, došao iz kluba a pogotivo da ću u biskopu ili na svečanoj večeri pratiti rezultate na telefonu. A onda je u Čelsi prošle nedelje došao Ćabi Alonso i ja sam ga sanjao već iste noći kako je potpisao ugovor. Kao, doselio se Alonso u moju zgradu na Senjaku i odatle će voditi Čelsi ???!!! da li su snovi zaista podsvest i znači da sam se džabe zarekao da ću apstinirati od fudbala od sledeće sezone? O Ćabiju Alonsu tekst na Velikim pričama koji sam pročitao, iako on neće živeti u mojoj zgradi kao što sam sanjao.

Draža Petrović je u jednom svom obraćanju Anti Tomiću pisao o Koraksu, karikaturisti koji nas je napustio pre nekoliko dana. Pomislio sam „Čoveče, pa on nas je zasmejavao karikaturama o političkoj stvarnosti već decenijama. Znači da se društvo nije sredilo od devedesetih ili toliko i danas sve liči na devedesete čim je on mogao toliko često da izbacuje svoje opore i duhovite crtane komentare onoga što nam se dešava. Šta bi Koraks radio da se posle 5. oktobra Srbija pretvorila u Finsku? Da li bio imao inspiracije?

A grupa Laibach je bila provokativna od ranih osamdesetih. Jedan od njenih osnivača Ivan Novak, je gost nove epizode podcasta „Rosić i drugovi“ u kojem je pričao kako je Slobodan Milošević tražio od tadašnjeg predsednika Saveza komunista Slovenije da uhapsi članove ovog benda, da li je slavni američki muzičar i svetska zvezda Prince voleo Laibach jer su kao gosti u njegovom studiju u Mineapolisu članovi ljubljanskog benda zatekli svoje dve ploče. Ko im je poretio ubistvom ako dođu devedesetih u Beograd, koliko ih je tada pripadnika srpske policije obezbeđivalo, kako su odvsirali „Marš na Drinu“ u opkoljenom Sarajevu i da li su se i kada sreli Melanija Tramp i Laibach.

U subotu uveče susreta je bilo na Slaviji, ključnom mestu ove nedelje, i duže. Kod nas je bilo reči o tome kako su je studenti osvojili, a zatim i šta su pokazali kada su tamo ponovo došli.

Naravno, reči je bilo o onom slučaju iz restorana o kom svi pričaju. Mnogi kada pričaju, pričaju o detaljima iz ovog teksta.

I znamo da je vremena malo, ali nedelja je pravi dan da se vreme nađe – pročitajte i pogledajte – Aleksandar Misojčić u psihološkoj predstavi u tri čina – o ljubavi koja nas menja, bežanju koje nas čuva i ostajanju koje može najviše da nas promeni.