Možda je najveća nepravda prema Vedrani Rudan bila to što je medijski odjek njenih knjiga gotovo uvek bio u senci njenih javnih nastupa, uprkos tome što joj romani i dalje spadaju u najtraženije naslove. A malo je bilo i do nje. I do načina na koji se poigravala „javnostima“ na ovim našim prostorima.
Danas je stigla vest da je preminula spisateljica Vedrana Rudan, u 77. godini života.
Vedrana Rudan nije volela kad joj se kaže da je glas obespravljenih ili zakinutih u tranzicijama Srbije ili Hrvatske. Nije želela da bude PR bilo kome, pa ni onima koji su se pomirili sa sudbinom „roba“, kako bi ona često nazivala poslušnike svojom ili ne svojom voljom. Ali milioni ljudi sa ovog postjugoslovenskog prostora smatrali su da je baš ona govorila ono što bi i oni samo kad bi mogli, znali ili smeli.
Novinari bi je uglavnom propitivali o politici, iako joj to nije bila omiljena tema. I ja sam je, a znao sam da su joj dosadna pitanja o srpsko-hrvatskim odnosima, u našim razgovorima često o tome pitao. A gospođa Rudan je bila još dominantnija kada se uhvati teme muškaraca, žena, dece, seksa, prava žena… Bilo je tu i proročanskih izjava, bilo je i onih koje otvaraju oči.
Ovo su izvodi iz tih razgovora – uglavnom su to bile naše večne teme sa uvek aktuelnim povodima kojih nije manjkalo – da se ne zaboravi žena koja je smela da govori ono što bi drugi rekli, kada bi smeli. I naravno, ne bi to mogli na tako dobar način.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
