U momentu dok pišem ovaj tekst, studentske blokade i protesti uveliko su u svojoj četvrtoj nedelji. Svi komotno možemo da gledamo kako je to kad nam mladost i integritet onih za koje nam nije ni palo na pamet, ako ćemo iskreno, da mogu biti nosioci bilo kakve društene promene, drže lekcije o zajedništvu i borbi za to da dobro konačno pobedi.
Ono što, u jeku te borbe, vidimo jeste i jedna korenita promena stava prema istim tim mladima, koji su sve do juče bili smatrani lenjim, previše razmaženim i suštinski nemogućim za saradnju (s ovim bi se aktuelna politička garnitura svakako složila). Valjda se zato od njih i odustalo u kontekstu bilo kakve (sledi jeftina politička floskula) nade u bolje sutra.
A onda su ti „klinci” blokirali šta je trebalo da se blokira, izašli na ulice i sve nas oduvali s nogu svojim činjenjem, pameću i duhom (još uvek se smejem na transparent od pre neki dan, ispred zgrade tužilaštva, koji glasi „Moja Zaga nestala bez traga”).
Spadam u one koji navijaju za ovu generaciju maltene od momenta otkad su stasali dovoljno da imaju svoje stavove (evo i dokaza), ali nemam ništa protiv toga što mnogi tek sada, sa pojavom i istrajnošću studentskog otpora, menjaju svoj stav o njima.
Nemam, jer kao prvo, normalno je menjati svoje stavove o nekome ili nečemu; to je proces koji se zove učenje, često i sazrevanje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
