Zaslugu za lepotu na ovom svetu imaju razne stvari, događaji, ljudi ili slučajnosti. Utešno je i to što i smisao ponekad proizilazi iz lepote. Potonuće broda „Merito”, čije se ime može prevesti i kao „Zasluga”, zaslužno je, eto, za postojanje Ade Bojane.
Dok je pre više od 160 godina kapetan Naporeli gledao kako na mestu spajanja slatke sa slanom vodom nestaje brod i dok je vest o nezgodi još putovala u Trogir do vlasnika Alegretija, nije se valjda ni razmišljalo o tome da će nakon potonuća nastati sprud, potom i ada, i da će tu neko dolaziti da sa sebe zbaci teret svakodnevnice i odeće.
Leto iskoristimo za putovanja, ako možemo, i kažemo da smo bili na odmoru. Zavaravamo se. I na tom odmoru neretko smo u stisci pod imperativom da obiđemo sve što smo zamislili. U najboljem slučaju jedino se oči odmore, jer betonsku pozadinu života zamenimo plavim i zelenim pejzažem. Ada Bojana je kontra odmoru čiji je konačni ishod nekoliko lajkova na društvenim mrežama i komentari rodbine koju ćete, kako ste već obećali, obići dogodine.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
