Prošlonedeljni koncert Bijelog dugmeta u Sarajevu i prvi na turneji povodom pedesetogodišnjice benda imao je u prvim redovima uglavnom mlade fanove. Dok su horski pratili retrospektivu hitova Dugmeta, te noći u Domu mladih, na trenutak bih uhvatio sebe da razmišljam o njihovoj percepciji pesama i same grupe. Bio sam ubeđen da niko od njih u svom doživljaju Bregovića i ekipe nema bilo šta drugo osim pesama. Bio sam siguran da kod njih ne postoje naslage predrasuda i priča kao kod pojedinaca vršnjaka njihovih roditelja ili čak i baba i deda od kojih neki zalepe komentar na mrežama. Kilobajti, pa i megabajti tih komentara imaju raznoliki sastav – od nostalgije pa do teorija zavere.
Bijelo dugme su od početka pratile kontroverze. I one su se ukrupnjavale paralelno sa ukrupnjavanjem tiraža nosača zvuka i rasprodatim turnejama. Kako se krajem osamdesetih bližio raspad Jugoslavije, rasle su i teorije zavere o svemu onome što je imalo najveći jugoslovenski pečat: o Titu, bratstvu i jedinstvu, ustavu, i onome što je za mnoge bilo najveći YU simbol zemlje posle Josipa Broza – Bijelom dugmetu.
U teorijama zavere Bijelo dugme nije osnovao apsolvent filozofije iz Sarajeva i nisu krenuli iz Doma mladih u istom gradu već malo pre toga iz neke “laboratorije” Udbe. Bio je to projekt jugoslovenske tajne službe jer je mlade buduće samoupravljače već inficirao zapadni rokenrol i uticaj pa je trebalo pronaći neku domaću verziju svega toga. Preko tog rokenrol pronalaska kontrolisala bi se omladina. Trebalo je napraviti domaću verziju Bitlsa, otuda i folk ukršten sa rokenrolom jer ipak… Ipak smo mi narod koji je pretežno seljačkih korena, a i morala je ta muzika iz inostranstva dobiti domaću oblandu. Koliko god budalasto zvučale ove teorije, i dan-danas nailazite na njih, ovaj put rifrešovane na društvenim mrežama.
Pored ovih teorija, stajala je činjenica da je Bijelo dugme bilo najzabranjivaniji naš bend pored Lajbaha. Iako mnogima to deluje kao apsurd, neke činjenice potvrđuju ovu tezu. Najveću kaznu zbog posedovanja narkotika dobio je bubnjar Bijelog dugmeta i izdržavao je strogi zatvor u Zenici. Bijelom dugmetu su zabranjivani stihovi, menjane reči pesama. U pesmi “Sve će to, mila moja…” reč Hrist (I Hrist je bio kopile i jad) zamenjena je sa “on”. Mnogima danas možda deluje neshvatljivo da se u socijalističkoj Jugoslaviji pazilo da se ne povrede vernici, ali zabrana ovog stiha govori o tome. I album na kojem se nalazi ova pesma pretrpeo je zabranu. Radilo se o omotu za ploču “Bitanga i princeza” gde ženska noga udara muškarca u međunožje. Kasnije su došle zabrane oko mogućeg dueta sa Vicom Vukovim, hrvatskim pevačem zabavne muzike koji je u doba maspoka označen kao nacionalista i kome je prekinuta karijera. O tom periodu pričao je sam Bregović za ovaj feljton:
“Imali smo vrlo dramatičan period kad smo snimali zadnju ploču. Imao sam sastanak sa Vicom Vukovim, koji je bio zabranjen pevač posle događaja s ‘hrvatskim proljećem’. Za njega sam pisao pesmu ‘Ružica si bila’. On mi je rekao: ‘Sviđa mi se pesma i voleo bih da je otpevam, ali sumnjam da ćeš uspeti.’
Nele Karajlić
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
