Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno će se dopisivati svake nedelje u rubrici “Nikad bolje”. Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu… Sada nastavljaju da se obraćaju jedan drugom o onome što čitaju, gledaju, prepoznaju..
***
24. 1. 2025.
Kao da je vreme, dragi Miljenko, počelo da protiče nekako podmuklo, kurvanjski, na kvarno, kao da zavarava tragove, kao da vara na kartama – ili bolje metafora – kao da pribegava bednom trgovačkom triku nemenjanja cene table čokolada – recimo 99,99 nečega – kojoj malo-pomalo “smanjuju” gramažu.
Da me je juče neko pitao kad smo ti i ja prekinuli prepisku, bez razmišljanja bih rekao: pa tako, pre godinu i nešto – takav mi je bio subjektivni osećaj – kad ono prođoše tri godine po “ceni” jedne i nešto.
Meni je godina 2000. oduvek izgledala naučnofantastično, čak i kad je nastupila, čak i sada, kad je prva četvrtina veka na izmaku, a ja se još vucaram po vremenu. Takva moja percepcija 2000. mnogo duguje filmu “Odiseja 2001” koji sam 1969. gledao u užičkom bioskopu nekoliko meseci nakon svetske premijere. Tada sam imao petnaest godina. Ti si trinaest godina mlađi, dodaj tome petnaest godina – to mu dođe, 28 – tebi je, dakle, 1981. sa tvojih petnaest godina, 2000. godina bila mnogo bliža i zato manje ružičasta nego što je bila meni 1969.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
