“Pa zar nisi ti raskinuo sa njom?”, pitali su prijatelji svog druga koji je govorio o tome kako je tužan nakon raskida. Slušajući ovaj razgovor setila sam se brojnih sličnih situacija u kojima se tuga ne smatra baš primerenom reakcijom. Ako pogledamo psihoterapijske udžbenike, tuga je po definiciji zdravo osećanje. Ako se osvrnem na svoju psihoterapijsku praksu, većina mojih klijenata koji su sebi dozvolili tugu i prošli kroz proces tugovanja, naučili su da žive sa gubicima koji su im se desili i na kraju iz njih izašli sa novom i drugačijom perspektivom. Samim tim, zdrava i empatična društvena reakcija na tuđu tugu bila bi: “Znam kakav je to osećaj i znam da je teško, ali isto tako znam da je tuga zapravo jedini način da prođemo kroz bolna iskustva.” Jasno mi je da smo daleko od toga da bilo ko u društvu dobije ovakav odgovor na svoje tugovanje, ali želim da verujem da je to moguće i baš zato i ovo pišem. Ne, ovo nije protokol kako u par koraka da prevaziđete tugu, ali jeste pogled na sve one načine kako pokušavamo da je izbegnemo kod sebe i kod drugih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
