Jedna od stvari koje ljudi retko primećuju jeste da se u odnosima ne zaljubljujemo samo u osobu, već u strukturu odnosa koja nam je već poznata. Zbog toga zaljubljenost često ima mnogo više veze sa detinjstvom nego sa osobom koja stoji ispred nas. Ono što doživljavamo kao snažnu privlačnost često je zapravo prepoznavanje uloge koju smo davno naučili da igramo.
U detinjstvu svako od nas zauzima određenu poziciju u porodičnom sistemu. Neko postaje dete koje mora da bude uspešno da bi dobilo pažnju. Neko nauči da mora da bude poslušan. Neko postaje onaj koji smiruje sukobe. Neko preuzima odgovornost za druge. Te pozicije nisu svesni izbori. One su način na koji dete pokušava da pronađe mesto u svetu u kojem zavisi od drugih ljudi.
Na taj način nastaju psihološke uloge koje kasnije nosimo u odnosima.
Dete koje dobija priznanje samo kada postiže rezultate često razvija ulogu dokazivača. Njegova vrednost nije nešto što oseća stabilno, već nešto što mora stalno da potvrđuje. Kada odraste, takva osoba često oseća snažnu privlačnost prema ljudima koji imaju ulogu autoriteta. Autoritet je onaj koji procenjuje, vrednuje i daje priznanje. Upravo zato dokazivač u takvom odnosu ima osećaj smisla. On konačno ima pred kim da pokaže svoju vrednost.
Takvi odnosi često deluju izuzetno intenzivno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
