Došli dani, rastasmo se sami

Možda se i sećate da je Jelko Kacin nekad bio ono što je sad Tonino Picula – izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. U katalogu šarenih laža ostaće i ona da nakon završetka saradnje sa Haškim tribunalom za Srbiju više nema prepreka na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Kacin je bio uputio ciničnu poruku tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću da je „Mladić (njegovo hapšenje) veliki uspeh, ali bez Hadžića u Hagu (Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, još nije bio uhapšen) nema punopravne evropske budućnosti za Srbiju“. Uglavnom, „dosmanlije“ (kako ih je prozvao Vojislav Šešelj) poštedele su Vučića mrcvarenja sa Haškim tribunalom i otvorile mu manevarski prostor.

U novembru 2024. Vučić je rekao, nakon sastanka sa „vrhom SNS“ (što nije eufemizam za Glavni odbor, a „vrh“ ne postoji kao zvanični organ stranke), da je cilj da Srbija do kraja 2026. ispuni sve kriterijume za članstvo u EU. Precizirao je: „Ne kažem da ćemo ući, ali naše je da mi uradimo svoj posao.“ Dakle, da ispunimo takozvane kriterijume. Iako se podrška EU Vučiću ne zasniva na tim zvaničnim kriterijumima. Prolazna vremena su takva da ne idu u prilog kriterijumima.

Doduše, skoro dve godine nakon te izjave, Vučić tvrdi da Srbija neće odustati od evropskog puta, „ali svestan sam toga da neće da nas prime i zato mi ne pada na pamet da prekidam odnose sa nekima drugima u svetu“. Što sluti da će članstvo u EU za ove izbore Vučiću biti u marketinškom smislu isto ono što je svojevremeno Koštunici bila saradnja sa Haškim tribunalom – deveta rupa na svirali.