Kineski predsednik Si Đinping je od preuzimanja vlasti počeo proces reimperijalizacije Kine, izgradnje kulta ličnosti i krojenja imperatorske uloge. Rekordnih 1.200 milijardi spoljnjeg trgovinskog suficita Kine u prošloj godini nije rezultat sposobnosti kineskih industrijalaca, preduzetnika ili kineskog ekonomskog sistema, već beskrupulozne upotrebe ekonomije, trgovine i finansija u političke svrhe budući da država subvencionira kineske kompanije, stimuliše i finansira prodaju dobara ispod tržišne cene s ciljem da uguši čitave industrijske sektore u drugim zemljama, pre svega u Evropi i Americi.
Tome treba dodati i veštačko držanje niske vrednosti juana kako bi kineski proizvodi bili još konkurentniji.
Indikativno je da Peking s jedne strane podržava propagandne kampanje za „zelenu planetu“ i tzv. „zelene politike“ i stigmatizovanje upotrebe fosilnih goriva u EU i SAD, a samo u prošloj godini Kina je otvorila novih 50 električnih centrala na čvrsta fosilna goriva. Drugi, prividni paradoks je da je Narodna Republika istovremeno najveći zagađivač čovekove okoline na svetu – o čemu znaju nešto i stanovnici Bora – i gotovo monopolista u prodaji solarnih panela i drugih instrumenata i uređaja za proizvodnju „čiste energije“.
Takođe, dok se Kina zalaže verbalno za slobodnu trgovinu, poštovanje pravila STO i dok kupuje i, eufemistički rečeno, neovlašćeno pozajmljuje sve što može na Zapadu, sistemski zabranjuje kupovinu kineskih kompanija od zapadnih i reciprocitetni pristup svom tržištu evropskim i američkim kompanijama.
U političkom smislu Kina podržava Rusiju u invaziji na Ukrajinu, kao i sve vlasti koje imaju antizapadne, antiameričke ili antievropske pozicije, od Severne Koreje i Irana do Srbije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
