FIFA je objavila kraj jedne od najdužih i najvažnijih veza u modernoj istoriji fudbala: posle Svetskog prvenstva 2030. Panini više neće biti zvanični proizvođač sličica za Mundijal. Od 2031. taj posao preuzima američki Topps, deo kompanije Fanatics.
Za FIFA to je novi globalni kolekcionarski ugovor. Za industriju to je velika poslovna vest. Ali za generacije koje su odrastale uz albume, kesice, brojeve koji nedostaju i duplikate to zvuči kao kraj sveta kakav smo poznavali.
Panini je bio mnogo više od brenda. Bio je prvi kurs geografije, fudbalske istorije, ali i razlog da dete nauči zastave, imena reprezentacija, igrače iz zemalja za koje nikada nije čulo. Bio je i prva mala ekonomija: „imam, nemam, dajem dva za jednu“.
Zato ova vest nije samo nostalgija. Ona je povod da ponovo pročitamo tekst Vesne Brzev-Ćurčić o menjaži sličica: o ljudima koji se okupljaju ispred hotela “Moskva”, o dedama koji za unuke traže poslednje brojeve. Jer sličice nikada nisu bile samo sličice.
U srpskom jeziku je skraćenica, neponovljiva, za događaj koji se odvija prvenstveno ispred beogradskog hotela „Moskva“ kada se u svetu dešavaju velika takmičenja. Ovakva takmičenja su uvek praćena izdavanjem albuma sa sličicama učesnika, zemljama, grbovima, zastavama i sl., i ima veliku tradiciju. Od ovih albuma, tj. sličica, profitiraju svi: oni koji ih prave, ali i oni koji ih skupljaju. Prvi zarađujući, drugi stičući imovinu od neprocenjivog značaja za buduća pokolenja. Jer ko je taj koji nikada nije skupljao sličice? Ako ih nije skupljao, nije ni postojao.
Nekada su se skupljale lutkice od papira koje su isecane iz dečjih novina, sve sa haljinicama koje su se stavljale na njih uz pomoć malih nastavaka kojima su se zakačinjale na poleđini. Pa ko je imao duplikat, mogao je da nađe ono što nema. Pa su se menjale salvete. Znam žene koje su za svoju svadbu iznele svoje brižljivo sačuvane salvete. Neki gosti su bili privilegovani pa su dobili one, tzv. „japanske“ salvete, prozirne, kao od gaze ili najlepšeg tila. Trebalo je to sačuvati. Menjali su se duplikati poštanskih maraka, značaka, sličica „Životinjskog carstva“, klikeri. Ko je šta imao i nudio za zamenu.
Tako, čim krene veliki događaj, počnu da se okupljaju ljudi različitog porekla, godina, statusa, izgleda, motiva. Svi sa gomilom sličica, to su uglavnom duplikati, a neki i sa spiskovima nedostajućih sličica. Uglavnom su nešto malo stariji od dečaka, prvenstveno dečaka, kojima su došli da pomognu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
