Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj.
Pre 75 godina, na izborima 1951. godine, torijevci predvođeni Vinstonom Čerčilom i laburisti sa Klementom Atlijem zajedno su osvojili 97 odsto glasova. Na izborima 8. maja za dve partije, koje su se smenjivale na vlasti od kraja Prvog svetskog rata do danas, glasala je tek trećina izašlih glasača. I to nije sve, Konzervativna partija je izgubila Eseks, koji se smatrao bastionom torijevaca, a laburisti su prvi put, posle jednog veka, izgubili u Velsu.
Da sve bude dramatičnije, u Velsu je izabran prvi laburista u Vestminsteru, Kir Hardi, jedan od osnivača i prvi lider Laburističke partije. Aktuelni premijer Velike Britanije Kir Starmer je po njemu dobio ime. Laburisti nisu samo izgubili u Velsu nego su stigli tek treći, iza Velške partije i Faražovog Reform UK.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
