Da li prva menstruacija zahteva posebnu pažnju i edukaciju odraslih ili bi to bilo bespotrebno problematizovanje nečeg sasvim prirodnog? Kako da odrastanje devojčica prestane da bude praćeno osećanjima neprijatnosti i stida? Kako prepoznati da li je u pitanju samo pubertet ili je vreme za razgovor sa psihologom? Česta su pitanja s kojima se susrećem u radu s roditeljima, pa je ovaj tekst nastao kao pokušaj da ponudim neka pojašnjenja, i nadam se, podstaknem roditelje da odškrinu nove perspektive u pogledu na pubertet i menstruaciju svojih devojčica.
Kod devojčica uobičajeno ulazak u pubertet kereće oko 10, 11, 12. godine, s javljanjem prve menstruacije (menarhe). Strah, nesigurnost, slaba kontrola nad emocijama i ponašanjem, uobičajeni su pratioci kada se dete nađe na pragu nesagledivo velikih i nepredvidljivih promena – hormonskih, fizioloških, seksualnih, socijalnih, kognitivnih, neuroloških. Promene koje donosi ovaj period narušavaju do tada postignut opšti balans u funkcionisanju deteta nezavisno od konkretne situacije, što se ogleda kroz nestalnost na nivou stavova, ponašanja, odgovornosti i raspoloženja. Ovaj period je ogromna šansa za razvoj potencijala i dalje emotivno sazrevanje deteta, ali i plodno tle za zastoj u razvoju i razvijanje različitih simptoma.
Ne treba ništa shvatati kao zagarantovano, pa ni to da pubertet zasigurno vodi građenju zdrave autonomije i stabilnijem osećaju identiteta. Kako će devojčice i njihovi roditelji proći kroz ovaj period pre svega zavisi od toga koliko su uspeli da razreše zadatke prethodnih faza i ostanu povezani i bliski sa jedne strane, ali i koja uverenja prema prvoj menstruaciji i pubertetu roditelji imaju sa druge.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
