Rat u Persijskom zalivu probudio je iz geopolitičkog sna Saudijsku Arabiju, zagledanu u „Vision 2030“ i Mundijal 2034. godine. Režim prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana namerno je „narkotizovao“ saudijsko društvo, pogotovo najbrojniji deo, ispod 40. godine, stvarajući mu iluziju da živi u postistorijskom periodu.
Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta, i pored toga što su veoma mlade nacije, imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina. Ključna razlika je što mladi Saudijci žive van istorije, realizujući, kolokvijalno rečeno, „saudijski san“, konstruišući živote oko godišnjih odmora i planova o budućnosti. Iranska mladost, bilo da je reč o verski indoktriniranoj ili liberalnoj, živi u istoriji, u sadašnjosti, u borbi za vlast.
Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne; razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi.
Iransko zatvaranje Ormuskog moreuza i bombardovanje Saudijske Arabije i komšijskih država u Zalivu ima za cilj, između ostalog, da dovede u pitanje državne projekte Rijada, posebno one vezane za „Vision 2030“, koji se direktno finansiraju od zarade na prodaji nafte i đubriva.
Istini za volju, Saudijska Arabija je u mnogo boljoj poziciji od Kuvajta, Katara, Bahreina i UAE jer, zahvaljujući naftovodu koji spaja istočni deo zemlje, gde su nalazišta nafte, sa lukom Janbu na obali Crvenog mora, može da zaobiđe iransku blokadu Zaliva.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
