Aleksandar Aca Nikolić, legendarni košarkaški trener, kao da je krio jednu tajnu o sebi, često dobro skrivenu od novinara, navijača, ponajviše od igrača sa kojima je radio. Profesor je, što su mnogi od njih naknadno shvatili, zaista imao dušu.
Košarkaška istorija Srbije i Jugoslavije specifični je koloplet u kome su se očitavale, često tektonske, društvene promene i anegdote nikle iz specifičnog duha koji je često navodio na uverenje da smo zapravo veći nego što jesmo. A sve priče u konačnici vode do čuvenog Profesora.
Jedna od tih anegdota kaže da dok se spremala za Svetsko u prvenstvo u Manili 1978. reprezentacija Jugoslavije – nekada nije potrebno navoditi da je reč o košarkaškoj, jer jedino je ona bila “The reprezentacija”, baš kao što kada se kaže Profesor nije potrebno navoditi na koga se misli – e sad, pošto se išlo na drugi kraj sveta, Profesor je “izračunao” da je adaptaciju na novu vremensku zonu najbolje prevazići tako što će se treninzi tokom priprema u Jugoslaviji održavati u nestandardnim terminima, pa i noću. I kako je to kod njega znalo da bude, treniralo se mnogo. Kažu da je na jednom treningu, već pomalo iznemogao Željko Jerkov klekao pred selektora i najiskrenije, toliko da je i Profesor u njegovim očima video koliko je to iskreno, upitao: “Čika Aco, imate li dušu?”
Najveći um svetske košarke – koliko god to pretenciozno zvučalo, malo je onih koji bi se usudili da oponiraju – a svakako tvorac onoga što će se nazvati najboljom neameričkom školom košarke, koja kao što smo videli u Parizu i danas može jedina da izađe na crtu najboljim košarkašima NBA lige – zove se Aleksandar Aca Nikolić, sa nadimkom Profesor, što je on zapravo i bio, kao profesor na DIF-u, zbog čega će 29. oktobra baš na tom fakultetu u 13 časova da se obeleži specifičan jubilej: 100 godina od rođenja Profesora.
Aca Nikolić je rođen 28. oktobra 1924. godine. Iako je nedavno obeleženo 100 godina od dolaska prve košarkaške lopte u Beograd, možda je čak ovo i pravi vek srpske/jugoslovenske košarke, jer da nije bilo njega, pitanje da li bi je u ovom obliku bilo. Pre svega kada je reč o struci.
Kada se govori o uticaju koji je Profesor imao na košarku, jedan je nivo da se navode ekipe i selekcije koje je vodio, trofeji koje je osvajao: svetski prvak sa reprezentacijom, brojne medalje na evropskim prvenstvima, tri puta šampion Evrope sa Injisom iz Varezea… Ali to je sve, koliko god zvučalo suludo, sekundarno.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se