Moglo ga se zamisliti kako je osmislio sve da obezbedi sebi miran odlazak u penziju, da je rasterao sve igrače koji bi eventualno mogli da obezbede dovoljno pobeda da se uključe u borbu za plej-of (a zna se da je NBA plej-of samo izvor stresa tako nepotreban za ljude u njegovim godinama), da je za nekoliko godina odbacio bilo kakva očekivanja navijača od ekipe (a zna se da navijači samo stvaraju pritisak tako nepotreban čoveku u njegovim godinama), sklonio je sve reflektore od sebe i mogao je mirno da uživa u poslednjoj fazi trenerske karijere oslobođenoj svih begativnosti koje trenerski posao nosi sa sobom.
Nije naravno Greg Popović ni u jednom trenutku pomislio da se povuče sa klupe San Antonio Sparsa; nije niko ni u Sparsima pomislio da on ne treba da bude trener, jer pre će se NBA liga ugasiti nego što bi se bilo ko u Sparsima usudio da pomisli da matorom kaže da bi mogao malo da se odmori ili da pruži priliku nekom mlađem.
A u međuvremenu postao je i član Kuće slavnih i održao najbolji govor (očekivano) na prijemu novih članova.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
