Kada su se tog šestog februara ne naročito brojni gosti razišli, a domaćini vraćali Chamonix u normalno stanje, niko od njih verovatno nije bio svestan koliko je bitno ono što se tokom prethodnih deset dana dogodilo u njihovom malom mestu.
Smešten direktno ispod Mont Blanca, na nadmorskoj visini od malo preko hiljadu metara, gradić od samo tri hiljade stanovnika navikao je na goste, do tada je prošlo 180 godina otkako je objavljeno prvo svedočanstvo o poseti tom gradu – grupa Engleza naseljenih privremeno u okolini pridružila se 1741. poznatom engleskom putopiscu i iz tog mesta se popela uz Mont Blanc, sve do sedam kilometara dugog glečera, kojem su dali ime Mer de Glace (More leda, drugi glečer po dužini u Alpima, i dalje nosi to ime), a tri godine kasnije objavljeno je svedočanstvo o poseti.
Ali ovi gosti bili su drugačiji. U pitanju su bili najbolji zimski sportisti tog vremena, koji su došli na Semaine internationale des sports d’hiver (Međunarodnu nedelju zimskih sportova). Kada je Pariz dobio organizaciju Osmih olimpijskih igara 1924. godine, odlučeno je da se početkom godine u Chamonix pošalju najbolji zimski sportisti, čiji učinak će se bodovati u paketu sa onima iz letnjih sportova.
Otprilike kao što će na Igrama 1956. u Melbourneu konjički sport iz proceduralnih razloga (australijske imigracione vlasti, oduvek deo problema) biti održan pet meseci ranije i na drugom kraju sveta (Stockholm). Tek 1925. godine, na kongresu u Pragu, odlučeno je da se osnuju zasebne Zimske olimpijske igre, a ove u Chamonixu proglašene su retroaktivno prvima.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
