Nikada mi neće biti jasno zbog čega je ljudska vrsta tako uporna u tome da suštinski jednostavne stvari komplikuje, ali i da one koje nisu baš tako jednostavne svodi na (pre)proste činioce. Znam, znam, sad možeš da kažeš da ono što je nekome jednostavno nekom drugom može biti komplikovano i obrnuto, ali predlažem da ovoga puta ne budemo cepidlake.
Primer aktivnosti za koju većina ljudi propoveda i samim tim veruje da je komplikovana jeste motanje sarme. Meni je uspelo iz prve, s tim da su moji kulinarski dometi prosečni i dosta daleko od genijalnih. I uopšte nije teško, potrebno je samo da skontaš na koju foru se motaju i naravno da se ta fora može izguglati. S druge strane, primer onoga što se pojednostavljuje do besmisla jeste tema koja me opseda ovih dana, a to je samopouzdanje. Ljudi ga generalno posmatraju kao nekakvu dihotomnu kategoriju — ili ga imaš, ili ga nemaš. Istini za volju, dobar je procenat onih koji ga posmatraju ipak kao nekakvu dimenziju po kojoj se možeš kretati, ali tu se otprilike cela stvar završava.
I to ne bi bilo tako strašno i potencijalno opasno kada samopouzdanje ne bi bilo jedna od onih „buzz” reči kojima se danas služe i ljudi od struke i „stručnjaci” od dva dinara…
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
