Da li uopšte postoji samopouzdanje?

U moru današnjih sadržaja sa društvenih mreža, izdvajaju se self help gurui sa izuzetno važnim porukama koje svi treba da čujemo. Sve te poruke su iste i jednostavne i stalno nas pozivaju na brigu o sebi i razvijanje samopouzdanja.

Samopouzdanje je postalo ta mantra koja se stalno izgovara iako se o tom fenomenu gotovo ništa ne zna. I tako mi pade na pamet da se zapitam – a postoji li uopšte samopouzdanje?

Na prvi pogled, ovo deluje kao apsurdno pitanje, ali kada razmislimo malo detaljnije, zaista, možemo se zapitati i šta je definicija postojanja. Samopouzdanje postoji jednako kao što postoji i jednorog, pošto je i jedno i drugo kreacija ljudskog uma a ne psihološki fenomen koji postoji van naše uobrazilje.

Uzmite, na primer, psa. Ima li pas samopouzdanja? Pas može imati dobro ili loše iskustvo, ali ne može imati ili nemati samopouzdanja. Na primer, pas koji je imao loša iskustva sa ljudima zaziraće od ljudi, sve dok ne stekne poverenje. Da li je to samopouzdanje? Nije, to je iskustvo, a iskustvo je vodič za akciju.

Međutim, šta to onda znači? Gde nestade priča o samopouzdanju? Samopouzdanje je, kako samo ime kaže, izraz koji podrazumeva uverenje da možemo sami sebi biti oslonac. Međutim, u kakvoj je vezi samopouzdanje sa iskustvom? Ukoliko pas ima loše iskustvo sa ljudima, a onda stekne dobro iskustvo i ipak promeni svoje ponašanje, da li to znači da je stekao samopouzdanje, ili da je stekao novo iskustvo?