Sigurno vam je poznata česta konstatacija mnogih „sve bebe su lepe“! Da li je to baš tako, šta uopšte znači „lepe“ i da li je uobičajeno da to ipak čujemo iz usta prolaznika, prijatelja, kolega, odnosno onih koji nisu toliko u kontaktu sa „tom lepom bebom“? I koliko često su oni sa druge strane, koji oduševljeno gledaju bebu i smeškaju se, čuli rečenicu – „uzmi je ako ti je tako lepa“ ili „evo pozajmiću ti je na mesec dana da se malo odmorim“.
Kada kažemo ’lepa’, uglavnom ne mislimo samo na fizički izgled, nego i na umiljatost, slatkoću koju bebe nose sa sobom, miris nečeg novog i neiskvarenog, lepotu samog života i magiju stvaranja. I to sve i jeste tako, ali osobama koje su stalno sa bebom s vremenom utisak o njoj dopunjavaju i stvarne, autentične karakteristike bebe. I stvari postaju manje magične, zamišljene, filozofske, a više racionalne, praktične i mešavina i prelepih ali i teških trenutaka.
Kada govorimo o urođenim, genetskim predispozicijama za određeni način reagovanja, govorimo o temperamentu. Način na koji neko reaguje na razne stimuluse oko njega jeste velikim delom genetski predodređen i mi smo u prilici da vidimo neke aspekte već od prvih bebinih dana. Da li će beba mnogo plakati kada joj potrebe nisu zadovoljene i teško se smirivati, ili će taj plač biti tih a prestanak uznemirenosti brzo doći… da li će beba biti osetljiva na razne promene u okruženju ili će radosno prihvatati svaku novinu… da li će kako raste biti više za pokret i akciju ili mirne aktivnosti i statičnost… sve to zavisi od crta temperamenta sa kojima se rađamo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
