Svi objavljeni nastavci feljtona mogu se pročitati OVDE
***
Knjigu o Titu, posle „Istorije moga veka”, kako sam u drugom izdanju nazvao svoje „Piščeve zapise 1951–2000″, pisao sam zbog sumnje u upitni luk moje ideološke i političke evolucije: zašto sam ja titoist postao antititoist; zašto je međusobno poverenje pretvoreno u političko neprijateljstvo.
Ovako počinje Knjiga o Titu Dobrice Ćosića (u izdanju Lagune).
Preporučujemo
"Znao sam ja da srpski narod nije protiv mene..."
Danas je 10 godina od smrti Dobrice Ćosića. Tim povodom objavljujemo feljton njegove knjige o Titu koja je objavljena posle njegove smrti. I u kojoj se vidi šta je o svemu stvarno mislio
Kako je Dobrica Ćosić branio Rankovića
Ulazeći u Centralni komitet, u salu gde je zakazana ta sednica, Antonije Isaković i ja smo odmah po sastavu plenuma, koji je zastupljen samo trećinom, zaslutili da se nešto ozbiljno i opasno zbiva... Feljton "Dobrica Ćosić: Moja istina o Titu", 3. deo
"Ti ćeš, Dobrice, biti izabran za predsednika Srbije..."
Kako je puklo između Tita i Ćosića, ili razočaranje u monarha na "Galebu". Feljton Dobrica Ćosić: Moja istina o Titu, 2. deo
Šta je Dobrica Ćosić napisao o Titu?
Rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva i srpskog poraza
U političkoj istoriji ovo će biti jedna od najvažnijih knjiga Dobrice Ćosića. I to je već samo po sebi čudno za jednog od najvećih srpskih pisaca.
Knjiga o Titu kao da je morala da izađe deset godina posle njegove smrti, poput najčuvenijih memoara Agate Kristi nakon njene.
U rukopisu koji je pisao do smrti, u 93. godini, čovek koga je Milovan Đilas nazvao “najvažnijim Srbijancem”, a štampa proglašavala “ocem nacije”, baca novo svetlo na najvažnije događaje naše istorije.
I na kraju knjige, koju je pisao pola veka, prenosi zabeleške o Titovoj smrti.
Kao i o najavljenoj smrti jedne zemlje…
UMIRE TITO
Januar 1980.
Umire Tito. Oboleo je od embolije leve noge uoči Nove godine. Titovska režija nije izostala ni u ovom događaju. S najvišim funkcionerima i najbližim saradnicima dočekao je Novu godinu u Karađorđevu, za raskošnom trpezom; slušao je najbolje pevače, gledao najbolje beogradske balerine i baletane, sedeći se izljubio s drugovima i drugaricama, održao poslednju zdravicu, zaželeo nam srećnu Novu godinu, bez Jovanke.
Čim je objavljeno da je nastupila Nova godina 1980, odveli su ga u Ljubljanu na pregled, a posle pregleda vratili su ga na Brdo kod Kranja, u dvorac namesnika Pavla Karađorđevića. Nekoliko dana potom prebačen je ponovo na ljubljansku kliniku. Došli su lekari i svetski eksperti i predložili da mu se amputira leva noga, a on je to, kažu, odbio. Priča se da je rekao da je umoran od života i da je rođen sa dve nove, pa neće da umre kao bogalj. Takav stav cenim. I to je jedan Tito. Ni moj junak iz „Vremena smrti”, major Gavrilo Stanković, nije hteo da živi sa jednom nogom.
Kažu da Tito želi da bude sahranjen u Beogradu ili na Sutjesci.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
