Odmah nakon Petog oktobra advokat Božo Prelević postao je jedan od tri koministra u Prelaznoj vladi Srbije koja je trajala od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. U stvari, to je bio kolegijum ministara (u svakom resoru), a u MUP-u su pored Prelevića bili i Stevan Nikčević (SPO) i Slobodan Tomović (SPS). Dobro, konteksti nisu isti. Nakon pobede Koštunice nad Miloševićem na saveznim predsedničkim izborima, republička vlada Mirka Marjanovića bila je neodrživa. Takav format “prelazne vlade” danas je teško ostvariv (jer nema izborne pobede opozicije), ali kad bi se i hipotetički desio, sasvim bi bilo realno očekivati da opozicija ponovo, nakon svih ovih godina, predloži upravo advokata Božu Prelevića za “koministra” unutrašnjih poslova. Kad je mogao portparol DEPOS-a iz 1992. Vladeta Janković da vodi beogradsku listu opozicije za prošlogodišnje izbore, zašto ne bi Prelević mogao opet u istu ulogu. Teško je, zar ne, zamisliti Batu Gašića i Božu Prelevića kao “koministre”, ali čak i da se Vučić, kad bi se šalili, oprosti od Gašića, teško je na tom mestu sa Božom zamisliti bilo kog naprednjaka od Vučićevog poverenja.
No dobro, takve vlade teško da će biti. I kad se Vučić kao neomiloševićevac gnuša “prelazne vlade”, on se prevashodno gnuša tih asocijacija na Peti oktobar. Što ne znači da su mu milije tehničke prelazne vlade po makedonskom i crnogorskom modelu čiji je zadatak bio prevazilaženje političkih kriza koje su razdirale te zemlje. Ali i ti modeli su u Vučićevoj percepciji samo “scenariji” koji u epilogu znače i realnu, čak izvesnu, mogućnost promene vlasti što je jeretička pomisao u Vučićevom multiverzumu. Ti “scenariji” podrazumevaju i izbore sa standardima na koje Vučić nije spreman, a u njegovom instinktivnom doživljaju politike nisu daleko od “scenarija srpskog Majdana”.
Vučićev režim ne može da se reformiše, ali da pravi taktičke ustupke – to može. Otuda je neka vrsta “tehničke vlade” nešto što bi moglo biti model za izvlačenje iz krize koja najavljuje jesenju etapu. Model za takozvano premošćavanje, kako se to da čuti od kreativnijih naprednjaka. Ionako je ovaj Brnabićkin kabinet oročen još od aprilskih izbora lane. Onaj model nedićevskog imena – “vlada nacionalnog spasa”, eventualno može biti postvučićevski model za prevazilaženje ideoloških razlika gde bi Srbija bila “na prvom mestu” i gde bi onda zaista mogli da se naprave “resorni kolegijumi ministara”. Čak i sa ponekim lajt naprednjakom. Kako bi se spremili civilizovani demokratski izbori.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
