Spakovala sam stvari, potrebne i nepotrebne. Potrebno i nepotrebno sam se opraštala sa ljudima. Potrebno sam plakala, bespotrebno paničila. Usput su mi se desile razne koincidencije: kašnjenja aviona, gubitak čak dva kofera, stenice u smeštaju (koji na fotkama izgleda kao Beverli Hils) i beskrajno ravna polja kukuruza. Ipak, ništa me nije tako duboko razočaralo kao kafa i tako duboko iznenadilo kao ostrašćenost.
Dakle, kao Fulbrajtova stipendistkinja otišla sam u Ameriku na dve godine na master iz književnosti. Trenutno tekst pišem iz grada Linkolna u državi Nebraska. Čitam Elroja da lakše zaspem uz mogućnost krvoprolića i kuvam se na vrućini. Ne razumem farenhajte. Šetam mnogo, a to je neobično, koincidentalno. Moj prvi utisak o Sjedinjenim Državama bio je samo da Amerikanci vole automobile. Trebalo mi je da popijem mnogo kafa kako bih shvatila i neke druge stvari. Mnogo kafa? Pa tu sam tek dve nedelje? E pa, nisam se dala više uspavljivati Elrojem već posle nekoliko noći.
Kao prava balkanska gospođica, odlučila sam da po vrelini i kukuruzima potražim tople, srdačne ljude vredne kafenisanja, razgovora i (zašto biti licemeran?) beskonačno dugog ogovaranja!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
