Godinama sam puštala rijaliti dok sam pravila ručak, čisto da bih čula neke glasove u pozadini i time umanjila svoju usamljenost. Tog dana sam odlučila da prestanem sa tom navikom, i ne sanjajući da ću, potpuno slučajno, nabasati na sve ono od čega sam bežala u svojoj odluci da se odvikavam od rijaliti programa. Tog dana sam htela da pobegnem od moralizma, tipizacija, dihotomija i crno-belog sagledavanja ličnosti kojim je rijaliti kultura vična. Tog dana sam naletala na upravo isto to, samo sa druge strane Jutjuba.
U svojoj potrazi za sadržajem koji nije rijaliti, prvi kanali na koje sam nabasala bili su kanali američkih influenserki o različitim fenomenima sa Tiktoka. Nekada sam znala da pogledam neki od tih kanala (pogotovo kad bi se ticao tema kojim se u pisanju bavim, a koje su vezane za telesnu dismorfiju i kritički stav prema kulturi dijeta i perfekcionizmu tela) i nekada mi je to dosta prijalo, pa sam, podučena pozitivnim iskustvom, odlučila da nastavim u tom pravcu. Jedan video mi je začuđujuće brzo privukao pažnju, pošto je u sebi sadržao dve reči koje su se činile zanimljivim: light femininity (svetla ženskost) i dark femininity (mračna ženskost). Nije mi bilo teško da shvatim, otprilike, šta ti pojmovi podrazumevaju. Znala sam mesecima da je Tiktok zajednica preterano opsednuta Jungom (ili pseudo-Jungom, to već ne mogu da tvrdim), pa mi se činilo da će i ovaj video, a sa njim i trend, ići u pravcu arhetipa. Ili, u malo nepromišljenijem ili banalnijem slučaju, da je u pitanju još jedna od identitetskih supkultura kojim deca ovih dana pripadaju. Ispostavilo se da svetla i mračna ženskost podrazumevaju i arhetip i supkulturu sa svim psihološkim i društvenim implikacijama koje su im pripadajuće. Blago povišeni glas prelepe Afroamerikanke sa snimka ubrzo me je uputio u oba koncepta, u oba polariteta ženske pseudorealnosti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
