Istorija Kultura

Kako su Sanremo i Italija oblikovali jugoslovensku kulturu

Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše (Trst). Uostalom, Italijani su "naše" proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti. Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo "postajao naš", ali na druge načine

A onda je i Lepa Brena stigla do Sanrema (Zlatan Ibrahimović na ovogodišnjem festivalu promovisao pesmu nekadašnje najveće jugoslovenske zvezde) / Foto Maria Laura Antonelli/AGF / Sipa Press / Profimedia
feb 10 2024, 10:00

Podeli

Kada je u oktobru 1953. izašao prvi broj “Večernjih novosti”, na naslovnoj strani mogla je da bude samo jedna tema. Uostalom, zato je ovaj dnevni, pardon večernji list, i pokrenut: da jugoslovenskoj javnosti, gladnoj informacija o Tršćanskoj krizi i dobro naoštrenoj da se, ako treba, a izgleda da će trebati, i u novi rat za Trst-je-naš krene.

Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše, uostalom, Italijani su “naše” proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti.

Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo postajao naš, ali na druge načine. Svega nekoliko godina kasnije, Radio Rijeka je emitovao melodije sa novoosnovanog festivala u Sanremu za čitavu federativnu zemlju, pa su tako Jugosloveni mogli da uživaju u melodijama koje su spevavali italijanski kantautori.

A te melodije bile su mahom američke, pa je nekoliko godina čitava pop kultura u povoju izgledala kao igra gluvih telefona. Italijani, koji uprkos katolicizmu nisu imali antiameričke stavove poput komšija Francuza, imitirali bi američke muzičare i glumce, a onda bismo te italijanske muzičare i glumce imitirali u Ljubljani, Splitu, Zagrebu i Beogradu.

(Igra bi se dalje nastavljala, pošto bi jugoslovenske muzičare i glumce imitirali u Bukureštu, Varšavi i Moskvi; kao što je Italija igrala ulogu filtera za “dozvoljeni nivo kapitalizma”, to je isto Jugoslavija, sva tako nesvrstana, sva tako ni tamo ni ovde, bila za zemlje iza Gvozdene zavese.)

Imao je Renato Karozone čuvenu pesmu “Tu vuo fa l’Americano”, u kojoj se podsmevao svojim sunarodnicima, ponajpre s juga zemlje, koji su na sve načine pokušavali da se prave Amerikanci, od načina odevanja do ubacivanja engleskih reči gde im mesto nije; neki autoironiji skloniji kantautori lako bi mogli da spevaju “Tu vuo fa l’Italiano” da obeleže one koji su se “pravili Italijani”, dokazujući to kesama sa Ponterosa ili vrhunskim poznavanjem italijanske popularne kulture.

Tako je bilo decenijama.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price