Adolescencija bi po definiciji trebalo da bude prožeta porivom da se istovremeno odvojimo od pravila društva i da u njemu – tom istom društvu – ostavimo trag, volimo, pripadamo, da na kraju napustimo pačje jezero i postanemo labudovi koji žive odraslo doba. Nekoj deci to nikada neće poći za rukom. Zašto? Bilo bi veoma lako, i veoma kukavički, napisati tekst o seriji „Adolescence“ koji ostavlja otvorena pitanja, pozivajući nas – i laike i profesionalce – da sami nađemo odgovore. Odgovori se, ipak, kriju u samim pitanjima.
Tema nam je i bliska i zastrašujuća: trinaestogodišnji dečak optužen je za brutalno ubistvo drugarice iz razreda. Ne moramo se truditi čak ni da izbegavamo spojlere, jer u prvoj epizodi postaje sasvim jasno šta se desilo, želeli ili ne da verujemo; postoji i video-snimak događaja. Stiven Grejem, jedan od glavnih glumaca i koautor serije, naveo je da je bio inspirisan stvarnim slučajevima u Engleskoj, uključujući i njegov rodni Liverpul, u kojima su dečaci ubili devojčice. „Adolescence“ se, dakle, ne bavi time šta se dogodilo, nego zašto se dogodilo. Zašto? Ko je kriv, ko je odgovoran, i ko može da pomogne da se ne ponovi?
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
