Psihologija
Svaki dan na Velikim pričama čitajte tekstove najpoznatijih psihijatara i psihoterapeuta iz regiona
„Zašto ne odeš, koji ti je đavo?”
U seriji „The Office” je jasno zašto ostajemo u disfunkcionalnim odnosima, jer to je ipak serija, ali zašto je tako i u stvarnom životu, zašto ostajemo u odnosima koji ne samo da nam nisu funkcionalni već nas često čine i nesrećnima, bolesnima, otupelima?
Da li je muškarca napravila majka?
Da li u toj relaciji, kako se tvrdi, postoji neki specifičan odnos, edipovski, i da su majke krive za sve (pitajte Hamleta ili Aleksandra Makedonskog). Je li to istina da je majka zaista ta figura koja sinu kroji i sudbinu i karakter?
“Ti se onda uhvati za uši i igraj“
Zašto je okej da deci bude dosadno preko raspusta, a i nama?
Kako je Džona Hil zloupotrebio psihoterapiju
Odjednom su svi narcisi, odjednom je sve trauma, odjednom su ultimatumi postali ''granice''; sve je postalo triger i svako ima pravo da bude trigerovan; sve je postalo briga o sebi, čak i odlazak na manikir, i to je u redu, i ne bi vam palo na pamet da ovi izrazi mogu da se zloupotrebe
Kako da imate porodicu bez braka ili dece (posle tridesete)
Ovo je kolumna za sve vas koji se ponekada osećate kao da ste pali s Marsa, a svet ne propušta nijednu priliku da vas na to podseti
Imate otpor prema novotarijama i „stručnjacima“ sa mreža? Bolje nego da se folirate
Otpor nije neprijatelj, već može da bude nevidljivi saveznik – i prilika da bolje razumemo sebe i svoje strahove
Biti kao Naomi: Da li je roditeljstvo u “kasnijem dobu” fer prema detetu?
Nedavna objava da je Naomi Kembel dobila dete u 53. potegla je pitanje da li je zaista moguće postati majka u tim godinama (biološki) i da li je to rezervisano samo za elitu koja sebi to može da priušti. Dobro, u pitanju je surogat u njenom slučaju, ali da li biti majka znači samo roditi dete? A onda su tu i Robert de Niro (u 79) i Al Paćino (u 83)
Šta posle raskida
Pored toga kakva je veza zapravo bila, njen kraj će u velikoj meri biti uslovljen onim kako smo tu vezu doživljavali i šta smo od nje očekivali
Pravda za zonu komfora
Živimo u tiraniji pozitivizma i nekakvog pošto-poto ličnog razvoja u kojoj nije dozvoljeno ne biti po ceo dan nasmejan, a kamoli nesrećan, tužan, uplašen. Ne, nikako, moraš biti najbolja verzija sebe (još jedna fraza od koje dobijam osip na nervnoj bazi), inače nisi vredno ljudsko biće
Kako smo preživeli i živeli posle ratova, nasilja i gubitaka
Resursi su naša (Velika) priča. To je priča onih koji su doživeli ratove, izbeglištva, logore, gubitke članova porodica, komšija i prijatelja, zlostavljanja u detinjstvu, fizičko i seksualno nasilje, društveno nasilje, poplave, zemljotrese, pandemiju i finalno masovna ubistva u „Ribnikaru“, Mladenovcu, Norveškoj i Americi
Biti dopadljiva ili pametna? Izbor zbog kog su žene uvek na gubitku
Profesionalno uspešne žene nalaze se pred dve vrste pretnji – ako se konformiraju svojoj rodnoj ulozi, bivaju percipirane kao „tipične žene" i imaju šanse da rade tipične ženske poslove koji često u društvu nisu visoko vrednovani. Ako se identifikuju sa svojom profesionalnom ulogom (kao liderka ili menadžerka u tipično muškoj industriji), čak i ako im se prizna kompetentnost, izgubiće na dopadljivosti
Sanjaš li ikada svoj smartfon?
Sećate li se da ste sanjali kompjuter, tablet, svoj telefon od kojeg se ne odvajate skoro ni kad idete na WC šolju (priznajte, muškarci, ni tada)? Ko još sanja svoj ajfon, samsung, huavej i ostale lemi-sjaomi-mi-mi-mi...? Da li iko, hm?
Možda ovaj svet ipak nije tako grozno mesto
Baš nekako ta nerealnost, taj „zamisli život u ritmu muzike za ples” momenat je sama esencija magije cele priče o dobrici Tedu, treneru iz Kanzasa. I najtvrđi cinici koji su pratili seriju „Ted Laso” pali su na njen šarm, baš zato što svako srce, pa čak i ono najcrnje, povremeno zahteva malo dobre energije, makar ona bila izmaštana
Zašto je za dobar život važno zdravo se kajati?
Kad bismo imali još jedan pokušaj, svakako bismo mnoge stvari ispravili ili drugačije uradili. Ono što zaboravljamo, to je da bismo napravili gomilu drugih gluposti koje sada ne možemo ni da zamislimo.
Da bismo otkrili kako se stvara nada, moramo se zapitati kako se ona gubi
Od čega će zavisiti da li ćemo se nadati? Hoće li ona uvek pomoći? Ili je legendarni Red iz “Bekstva iz Šošenka”? bio u pravu, da li je nada (ponekad) toliko opasna stvar?
Misliš da si tolerantna osoba, proveri koje sve predrasude imaš
Test implicitnih asocijacija meri koliko su pojedinci implicitno pristrasni i ne zahteva direktno traženje verbalnih izveštaja ispitanika
Nisu sve ćerke tatine
Uvek se pričalo kako su ćerke više vezane za očeve. Psihologija je mnogo kompleksnija od toga
Za(š)to su nam toliko potrebni heroji
Oni su iskra koja upali našu unutrašnju vatru i baci svetlo na našu davnu zaboravljenu hrabrost, plemenitost, požrtvovanost i druge vredne i važne osobine. Pomažu nam da probudimo heroje u sebi kako bismo, makar na momenat, osetili da možemo sve, sa nadom da će nešto od tih efekata biti trajno i da ćemo zbog toga biti malo bolji ljudi
