Da pogodim: čim su ti oči i mozak pročitali reči „srodna duša”, lice ti se malo natmurilo. Možda zato što je taj koncept već toliko izlizan da je totalno passé pisati o njemu. Ili možda zato što ti je mozak odmah počeo pretragu po zadatom kriterijumu „ko je moja srodna duša”, pa verovatno doživeo blagi zastoj jer, realno, koliko je stvarno jednostavno odgovoriti na to pitanje? Verovatno nije, zato što oko celog tog koncepta srodnih duša vlada neka vrsta prećutne „svi se pravimo ludi” izmaglice. To je jedna od onih stvari za koje svi znaju, a niko ih nije stoprocentno video (pozdrav za jednoroge).
I baš mi je taj koncept pao na pamet dok sam gledala jednu od onih serija koje su toliko nepopularne da mi sad deluje kao da sam ih sanjala ili izmislila – „Still up”, koja je izašla pre nekoliko meseci. Imala sam pravo „love-hate” iskustvo sa njom jer su mi strašno išli na živce nimalo suptilni nagoveštaji kako su dva glavna lika zapravo srodne duše. „Love” deo mi je bio rezervisan za to što je serija britanska i kao takva na momente stvarno ima odličan humor.
Priča prati dvoje ljudi koji pate od insomnije – Denija koji ima agorafobiju i ne izlazi iz stana i njegovu prijateljicu Lisu. Iako su se sreli samo jednom u životu, oni svaku noć provode na Fejstajmu, pričajući o najrazličitijim stvarima i ubijajući vreme koje bi trebalo da provedu spavajući. Već u prvoj epizodi Lisa pravi nalog na nekoj od dejting aplikacija za Denija, a zatim pušta algoritam aplikacije da ga poveže sa ženama s kojima ima najviše sličnosti. Lisina faca ostaje zamrznutog osmeha kad ga aplikacija spoji sa njom, i to čak sa 97% poklapanja. Dakle, već u prvoj epizodi postavljena su nam izvesna očekivanja od ovog odnosa. Suptilno kao nosorog u baletskoj haljini.
Dalje se priča razvija sve više u pravcu tipične romantične komedije (prevrtanje očima), sa opet odličnim momentima i humorom (može). Nevolja je, dakle, u tome što ni jedno ni drugo nisu osvestili svoja osećanja prema onom drugom, a dodatak toj nevolji je što je Lisa u vezi sa Vedžijem (lik se stvarno tako zove), koji je, opet vrlo nesuptilno, prikazan kao dosadan, jednodimenzionalan i pravougaon, sve ono što Lisa nije. Opet, Vedži ima super odnos s Lisinom ćerkom, pa ga nije baš tako lako ni diskvalifikovati. Kraj prve sezone ostavio nas je da visimo iznad litice očekivanja kako će se ovaj ljubavni trougao oko Lise dalje raspetljavati (ili zapetljavati). Mislim da ću moći da preživim to iščekivanje jer je serija stvarno osrednja, ali ono na šta me je podstakla – i zbog toga joj slava i večna hvala – jeste da malo uperim svetlo na tu priču oko srodnih duša i vidim kakvi se tu sve đav’li skrivaju.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se