Kao što hrana može biti i naš lek i naš otrov, tako i pozitivne misli mogu imati dobar i loš uticaj na našu psihu. Koliko god da je neka namirnica zdrava, ukoliko izbacimo sve ostale, narušavamo balans i zdravlje svog organizma. Rasprave o pozitivnim mislima i afirmacijama traju već godinama. Jedni ističu da im je ovaj način razmišljanja promenio život, dok drugi naglašavaju štetne efekte ovog trenda. I jedni i drugi su u pravu. Ovaj trend ne bi opstajao da ne postoje makar čestice istine, ali ne bi bio tako osporavan da oni koji ih proklamuju nisu slepi za potencijalne opasnosti. Istina je uvek između.
Svi se sećamo hit knjige “Tajna”, o zakonu privlačenja, filozofiji koja tvrdi da energija naših misli privlači i određuje tok našeg života. Čitala sam je kada sam bila u srednjoj školi, i dobro se sećam koliko je ta ideja bila zavodljiva. Ljudi širom sveta su je obožavali. Davala je nadu kroz narativ da nismo samo žrtve okolnosti koje nam se događaju. Vraćala je moć u naše ruke – što nije tako loše. Posebno kada uzmemo u obzir odrastanje uz ograničavajuća uverenja koja nas stalno “uzemljuju” i podsećaju da budemo ponizni, da ćemo pasti ako poletimo visoko, da moramo podneti žrtvu za ljubav, uspeh, da ne živimo u zabludi i ne gajimo nerealne snove. Naravno, u pozadini svega toga stoji strah: da se ne razočaramo, da ne padnemo i ne propadnemo. Iz straha nas prizemljuju i seku nam krila. I onda, kada smo već prihvatili da moramo da se prilagođavamo, i da se nekim drugim ljudima događaju dobre stvari, kroz jednu malu pukotinu, probija svetlost: ti takođe možeš sve.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
