“Uhapsi ih sve, Benito, naredi hapšenja pre nego što počne sastanak”, ispratila je s tim rečima Rakele Musolini svog supruga, italijanskog dučea (vožda) na Veliki savet fašizma, zakazan iznenada posle četiri godine pauze, 24. jula 1943. godine.
Musolini je zazirao od svoje supruge, između ostalog jer je bila pomalo vidovnjakinja i učestvovala je često u spiritualističkim seansama sa knezom Torlonijom koji je velikodušno dao Musolinijevima u zakup za jednu liru svoju vilu i park u ulici Nomentana. Nisu mu prijale Rakeline reči, podsećale su ga da nije više ono što je bio.
Svako jutro, čim bi došao u svoju kancelariju sa pogledom na trg Veneciju, Musolini je prvo čitao zapisnike registrovanih telefonskih razgovora osoba koje su bile pod nadzorom, od ministara i visokopozicioniranih fašistikih jerarha do poilitičkih oponenata. Zatim bi prelazio na čitanja pisama građana koji su mu tražili pomoć. Do poslednjeg dana vlasti je odgovarao na izabrana pisma, slao pomoć ili rešavao probleme građana koji su mu se direktno obraćali.
Danas znamo sa sigurnošću da je Musolini bio upoznat sa planovima ambijenata oko kralja Vitorija Emanuela III, u vrhu Fašističke partije i oko Vatikana, da ga smene. Postoje i više nego jasne indicije da su nemački nacisti znali šta se sprema u Rimu, ali da nisu uradili ništa da to spreče jer im je išla u prilog podela Italije i uspostavljanje južnog fronta na Apeninima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
