Pitanje iz naslova postavio sam sebi više puta, u jeku polemike oko predloga rešenja zgrade nekadašnjeg Generalštaba. Kojim bi argumentima Dobrović, arhitekta koji je osmislio Generalštab 1950-ih, branio svoje delo? Da li bi ga smatrali relevantnim?
I tih 1950-ih, kada je zamišljen ovaj kompleks zgrada, lokacija je bila jako vrednovana, doduše ne po današnjim, striktno materijalnim, već i po urbanističkim i ideološkim parametrima. Na proplanku, nasuprot belogardejskom opusu sa početka 20. veka, mesto je bilo idealno za demonstriranje posleratne politike i ideja.
Zamišljanje novopredloženih kula na ovako prominentnom mestu navodi na razmišljanje. Kako razlikujemo savremenu zgradu od objekata antike i klasične arhitekture? Šta je osnovni princip po kom poredite Generalštab i Crkvu Svetog Petra u Rimu? Odgovor je u pokretu, vektoru. Odustajanje od centralne simetrije i balansa koji je vladao arhitekturom hiljadama godina. Ovo načelo jedna je od revolucionarnih ideja koju je doneo 20. vek što je označilo ulazak u modernizam, ne samo u arhitekturi već i u mnogim drugim sferama društva i stvaralaštva. Danas nam deluje prirodno, ali pre stotinak godina otklon od simetrije i uvođenje dinamike predstavljalo je dramatičan iskorak.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
