Velike priče ove nedelje: To je zato što olako shvatamo planetu

Kada nas zadese velike i stravične poplave, kažu kako voda ne poznaje granice. Sada smo saznali da ni vatra ne poznaje granice. Požari se šire regionom, Balkanom, bivšom Jugoslavijom, danima i nedeljama unazad. U Crnoj Gori od Herceg Novog, do Kolašina, požari su i u Bosni i Hercegovini, vatra od Trebinja prelazi granicu – i niko je ne pita za ETIAS sistem – sa Hrvatskom pa gori i kod Dubrovnika, pa širom Dalmacije. A vatra je došla i do Srbije, zapalila se, i izgleda izgorela Deliblatska peščara, rizično je i kod Kraljeva…

A nije da nismo pisali o tome svake godine, i pisali, kao što smo i ove godine, ali ovde izgleda niko ništa ne shvata dok vatra ne stigne na njegov prag. To je, pored ostalog, zato što olako shvatamo planetu, klimatske promene, od svih teorija zavere kao najveća se etiketira ona koja to nije.

I tako smo sada shvatili da su požari problem kada je vatra zahvatila Deliblatsku peščaru, i tek ćemo sada saznati koliko je to jedinstven fenomen – bio 🙁 – tek ćemo sada saznavati o vizionarstvu, možda slučajnom, Marije Terezije kada je dala da se pošumljava taj prostor, kako su nas nekada neka drveća štitila od vetrova, kako je na jednom mestu bio jedinstven skup biljaka neponovljiv u svetu.

Ali, tragedije i nesreće ne mogu da zaustave “progres”, stalne kampanje, one predizborne bez raspisanih izbora, one postizborne sa ko zna koji put najavljenim izborima, nekim možda nelogičnim redom.

Ima ona scena u seriji House of Cards kada Frenk Andervud kaže ruskom predsedniku Petrovu (ne-Putinu) kako je lako njemu jer ne mora da razmišlja o izborima. Pa, ko još da razmišlja o klimi, kada oni koji odlučuju moraju da razmišljaju o izborima.

***

Pre nedelju dana je preminula Milena Zupančić, možda i najveća slovenačka glumica.

Milena je bila sve ono što velika glumica može i mora biti; i luda i racionalna, i trijezna i pijana, i depresivna i egzibicionist u isto vrijeme. S njom i s njenim ranije preminulim partnerom Dušanom Jovanovićem odlazi jedna čitava epoha, čitav jedan svijet koji sam beskonačno volio.

Na promociji slovenskog izdanja „Neispričanih priča“ Milena je čitala ovaj tekst o njoj i Dušanu. Sjedila je do mene na sceni i zajedno smo na kraju plakali – zapisao je Rajko Grlić i poklonio čitaocima Velikih priča svoj dokumentarac „Svaka dobra priča je ljubavna priča“.

A otišla je i Vedrana Rudan, žena koja je govorila ono što drugi nisu smeli, ili mogli. I na način na koji htela. Zato pročitajte ovaj tekst o njoj.

***

Leto je vreme za takva pitanja. Kako se makar na sekundu skloniti od svakodnevne rutine koja melje, pa i od loših vesti, od teških tema…

Mihailo Ilić piše da je važno da ljudi imaju hobi, jer “dokazano je da hobiji poboljšavaju kvalitet života i pozitivno utiču na psihičko stanje”. Ali, mi smo u slobodno vreme uglavnom u ležećem položaju sa mobilnim ili novom relativno glupom hit serijom na Netflixu. Nije to nužno loše, ali…. Ponekad nije loše ni pročitati nešto kvalitetno.

Evo primera, odgledate “Odiseju” pa se zamislite i na ovu temu

Nešto više voliš da jedeš, nešto manje, ali ako se majka već potrudila, uzimaj kašiku i jedi…

Ovo, naravno, nije gastronomski savet, o čemu je reč, pročitajte u novom tekstu Aleksandra Misojčića na Velikim pričama.

***

Da li ste čuli za Bogdana Bogdanovića? Nemojte guglati, internet će vas odvesti na košarkaške teme, a nije ovde o tome reč. Mislimo na “onog drugog” Bogdana Bogdanovića. Ne, ne, ne mislimo na glumca, već na “onog trećeg” Bogdana Bogdanovića. Arhitekta? E, taj… Gradonačelnik? Baš taj…

Stara škola u Malom Popoviću nekada je bila atelje velikog arhitekte. Tu je on podučavao studente do 1990, kada je grupa nepoznatih napadača potpuno ruinirala objekat.

A ovo je priča o njegovom poslednjem utočištu. I pomalo priča o Beogradu…

Bila je ovih dana godišnjica smrti Aleksandra Rankovića, bila je to ona sahrana, prekretnica u savremenoj istoriji Srbije (i Jugoslavije). Pa, ako imate vremena, pročitajte ovu veliku priču (napomena, baš je velika) o Rankoviću i mitologiji koja je stvorena oko njega.

I jedan tekst, bez prevelikog povoda (osim možda što je bio rođendan Roberta de Nira), zato što je baš dobar tekst.

I za kraj jedno hvala našim čitaocima. Tačnije, 1.897.150, pardon 1.903.450 puta hvala…