Pruga Beograd–Bar duga je 476 kilometara. Ima 254 tunela, ukupne dužine 114,4 kilometra. Najviše tunela nalazi se na deonici Branešci–Štrpci, čak 26. Sem kroz Srbiju i Crnu Goru, nekada Saveznu Republiku Jugoslaviju, pruga Beograd–Bar, u dužini od 9,8 kilometara i “dubini” oko 12, prolazi i kroz teritoriju Bosne i Hercegovine, opština Rudo. Tu su dve lokalne stanice, Goleš i Štrpci.
Stanica Štrpci smeštena je između dva od tih brojnih tunela, i na njoj se obično zaustavljaju samo “obični”, takozvani “putnički” vozovi. U nomenklaturi negdašnjih Jugoslovenskih železnica postojali su još i “brzi”, “poslovni” i “ekspres” vozovi. Od Beograda do Bara i natrag još devedesetih putovali su “poslovni” i “brzi” vozovi. “Brzi”, dakle, ne staje u Štrpcima, ni u Golešu: voz njima samo protutnji, ili je makar tutnjao dok je išta tutnjalo tom prugom.
Onaj koji je 27. februara 1993, oko 16 časova, zaustavljen između dva tunela u stanici Štrpci – upalilo se crveno svetlo, mašinovođa je morao da stane, otpravnik poslova je bio sprečen da reaguje, to će sve izaći na videlo tokom mučnog i predugog sudskog procesa – bio je “brzi”. Broj 671.
Iz Beograda je krenuo sa skoro hiljadu putnika. U Prijepolje, pa dalje u Brodarevo i u Bijelo Polje, stiglo je 19 manje. Ti koji nisu nastavili putovanje – a većini se još ne zna gde su kosti, mada se dobro zna ko im je te kosti razneo – imali su jednu zajedničku osobinu.
Nisu bili Srbi.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
