Postoje žene lepe na drugi pogled. Postoje takvi i gradovi

Putovanjima se iz sopstvenih života iskradamo. Svakodnevica se napušta i neizmerna očekivanja se mešaju sa davno začetim snovima. Susreti sa neviđenim i neproživljenim gube osobenosti trenutka i prelivaju se u doživljaj koji jednostavno teče. Čovek na putu, putnik, obuzet je nevidljivim silama i preplavljen osećanjima koja ga primoravaju da se jednostavno prepusti. I čeka. Neki trenuci života prijatniji su nego što je potrebno. Uzbuđenost večno testira strpljenje.

Susreti sa novim, nepoznatim gradovima uvek su vrlo direktni. Direktniji od susreta sa nepoznatim ljudima. Zato što su vanvremenski. Susret sa novim gradom, susret je sa njegovom večnošću. Prve slike su presek proteklih dekada ili vekova, i doživljene su kao trenutak. Dugi život jednog grada dokaz je čovečje prolaznosti i umirujuća potvrda beskonačnosti. Taj mirni i radoznali susret sa proteklim, ta prijatnost sa kojom se prošlost upoznaje čudno umiruje, jer večnost kroz gradove svoje postojanje potvrđuje.