Mnogi su pre prilike da okrenu prvu stranicu nove knjige Miljenka Jergovića verovali da se u njoj pisac uhvatio naših balkanskih stradanja u devedesetim. Jer naslov “Rat” bio je sigurno navođenje čitalaca ka tome. Ali i pre nego što su vam u knjižari izdali fiskalni račun i vi letimično na putu ka kući okrenuli strane, otkrili ste da u knjizi nema ratova na Balkanu, niti geografski određenih ratnih patnji. Ova knjiga je posveta svakom ranjenom gradu, svakom opkoljenom gradu. A svaki opkoljeni i ranjeni grad ima isti “opis i rukopis”.
Ovde su ljudi okruženi patnjom, bolom, smrću a neke priče imaju esnafske naslove: staklar, grobar… o zanatlijama koje je zahvatio rat, ali naravno i o mnogim drugim jer ovo su priče o sudbinama ljudi bez obzira na zaposlenje ili nezaposlenje.
“Rat” je u osnovi nekakva strašna bajka, ili nešto što se može roditi u glavi nekoga tko nikada nije doživio nikakav rat, nego ga je gledao iz daljine, slušao o ratu iz priča, i premirao od straha. Pritom, iza te moje pripovjedne konstrukcije možda stoje prisjećanja na Kafku ili na Cortázara, ali, recimo, i na Baš-Čelika ili na priču o tamnom vilajetu, općenito na te neke čudne i strašne južnoslavenske narodne priče. Uglavnom, nema različitijih knjiga od “Rata” na jednoj strani, i “Sarajevskog marlbora” i “Trojice za Kartal” na drugoj, navodi Miljenko Jergović.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
