Mnogi su pre prilike da okrenu prvu stranicu nove knjige Miljenka Jergovića verovali da se u njoj pisac uhvatio naših balkanskih stradanja u devedesetim. Jer naslov “Rat” bio je sigurno navođenje čitalaca ka tome. Ali i pre nego što su vam u knjižari izdali fiskalni račun i vi letimično na putu ka kući okrenuli strane, otkrili ste da u knjizi nema ratova na Balkanu, niti geografski određenih ratnih patnji. Ova knjiga je posveta svakom ranjenom gradu, svakom opkoljenom gradu. A svaki opkoljeni i ranjeni grad ima isti “opis i rukopis”.
Ovde su ljudi okruženi patnjom, bolom, smrću a neke priče imaju esnafske naslove: staklar, grobar… o zanatlijama koje je zahvatio rat, ali naravno i o mnogim drugim jer ovo su priče o sudbinama ljudi bez obzira na zaposlenje ili nezaposlenje.
“Rat” je u osnovi nekakva strašna bajka, ili nešto što se može roditi u glavi nekoga tko nikada nije doživio nikakav rat, nego ga je gledao iz daljine, slušao o ratu iz priča, i premirao od straha. Pritom, iza te moje pripovjedne konstrukcije možda stoje prisjećanja na Kafku ili na Cortázara, ali, recimo, i na Baš-Čelika ili na priču o tamnom vilajetu, općenito na te neke čudne i strašne južnoslavenske narodne priče. Uglavnom, nema različitijih knjiga od “Rata” na jednoj strani, i “Sarajevskog marlbora” i “Trojice za Kartal” na drugoj, navodi Miljenko Jergović.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
