Šta povezuje revolucionara Lava Trockog, najčuvenijeg uličnog umetnika Benksija, književnicu Rebeku Vest, Josipa Broza Tita, apostole trip-hopa Massive Atack, generala Vladimira Trifunovića, ministra Cincar-Markovića…? Svi oni su se kraće ili duže zadržali u Bristolu, gradu ili hotelu.
Imao sam sreću da budem i u gradu i hotelu istog imena mada se ne mogu porediti i nemam značaj kao junaci iz prve rečenice ovog teksta. Kao autovanoj opsesivno-kompulzivnoj osobi padaju mi razne računice na pamet, a jedna od poslednjih je bila koliko je prošlo sati otkako sam nedavno kolima prošao pored hotela “Bristol” u Beogradu i onda stigao (posle aviona i voza) autobusom National Expressa u engleski grad Bristol? I sračunao sam i zaboravio tačnu satnicu, ali nisam zaboravio neke stvari o oba mesta i njih sam se sećao tokom puta.
Oni građevinski prekrivači fasade u renoviranju hotela “Bristol” podsetili su me na moj boravak od pre nekoliko godina na nekakvoj izložbi u okviru, mislim, Mikser festivala. Prašnjavi nameštaj i fotelja nekadašnjeg simbola luksuza ovog hotela, likovni eksponati, recepcija… Zavalio sam se u stolicu, posmatrao hipstere, pirsinge na mladim slikarkama, tatue i bradice mladih skulptora koji ulaze i izlaze iz “Bristola” i razmišljao da na samo nekoliko metara odatle, u nekoj maloj sobi ovog hotela na nekom rešou kuva sebi kafu general Vladimir Trifunović, zapovednik varaždinskog korpusa JNA, koji je u Srbiji proglašen izdajnikom a u Hrvatskoj ratnim zločincem.
U ovom hotelu su tada boravile porodice vojnih lica koje su došle iz Hrvatske i Slovenije i koje je rat doveo u poslednju prekomandu. Mogli su kroz prozore hotela s jedne strane gledati svakodnevne dolaske i odlaske autobusa, ili s druge strane, kamione s teškim prikolicama koje se valjaju Karađorđevom.
Razmišljao sam tokom ovog putovanja od beogradskog do engleskog Bristola da li je generala Trifunovića trgla graja u foajeu hotela i naterala ga da vidi šta se dešava. Da li se spustio iz sobe da vidi radove mladih umetnika, on koji je spasao mlade vojnike u svojoj kasarni ali su mu to zamerili u Srbiji. Tada je valuta za herojstvo bila smrt, pa su i generalu Trifunoviću rekli da je bolje da je u Beograd stigao mrtav.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
