Godina je 1229. Mesto je Pariz, i studenti su “ponovo” gnevni ili besni. Stolećima ranije nego što im kolege protestuju, bojkotuju nastavu ili blokiraju fakultete zbog visokih školarina, sovjetske invazije, rata u Vijetnamu ili Pojasu Gaze, klimatskih promena, te “pumpaju” zbog krvavih ruku režima u Srbiji.
Još u 13. veku, studenti Univerziteta u Parizu uradili su nešto gotovo nezamislivo za duboki srednji vek – stupili su u štrajk. Da, u pravi, odistinski, srednjovekovni štrajk ili bojkot nastave, na sve latinskom jeziku i u Latinskoj četvrti. I što je možda najneobičnije od svega – uspelo im je, i ispunilo zahteve.
Štrajk pariskih studenata iz 1229. godine, tačno 160 godina pre Kosovske bitke, dokazuje da je mladalačka pobuna protivu vlasti još jedna drevna akademska tradicija. I koja je ostavila nasleđe koje i danas oblikuje univerzitetski život, pa i u našoj republici.
Kako je sve počelo? Dramatično i prilično pariski – uključujući tu i vino, ulične nerede, i borbu za vlast. Tokom karnevalske sezone u martu 1229, grupa studenata sa Univerziteta u Parizu (praktično, tadašnjeg “Harvarda”) uplela se u kafansku tuču u Latinskoj četvrti. To jest, studenti (pripiti i glasni, kakvi studenti neretko bivaju) ulaze u sukob sa vlasnikom kafane oko visine popijenog računa: proliva se vino, planule su uvrede i isukane su pesnice.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
