Da život neće uvek izgledati tako kako sada izgleda naučila sam, razume se, na teži način. Uostalom, verujem da ta lekcija može da se nauči tako i nikako drugačije. Ta spoznaja prvi put me je puknula negde pri kraju dvadesetih, kad mi se najpre jedna bliska prijateljica preselila ni manje ni više nego u Beč. Nisam ni bila svesna šta će se sve time promeniti, a promenilo se sve. Drugi put me je ova spoznaja ozbiljno puknula kad mi se sestra udala i odselila iz roditeljske kuće, pa više nisam mogla da računam da će biti tu kad dođem. I to je promenilo sve. A to je bio samo početak.
Ideja da će sve uvek biti onako kako je sada, pri čemu to obično mislimo za dobre stvari ili makar one neutralne, jedna je od zabluda mladosti: kada podrazumevaš sve one stvari za koje te već tridesete nauče da nisu za podrazumevanje. Recimo, to da ćeš uvek na raspolaganju imati veliki broj prijatelja koji imaju vremena koliko i ti; da će ti uvek trebati minimalni napor da smršaš, oporaviš se ili izmetabolišeš mamurluk, a o bolovima u leđima da i ne govorim.
Podrazumevamo, dakle, puno toga, a ovo su samo neki primeri. Podrazumevamo i to da će nam roditelji uvek biti živi, da ćemo uvek biti zdravi, da ćemo sačuvati sve odnose koje smo do sada izgradili. Podrazumevamo čak i to da ćemo uvek imati vazduh, vodu, sklonište. A to uopšte ne mora da bude tako.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
