Rajko Grlić i Goran Marković ponovo se dopisuju na Velikim pričama. Ovog puta počinju da tračare – i da ne štede nikoga. Šta su sve spremili objasnio je Rajko Grlić – pročitajte njegov uvod pre nego što uronite u prvi trač Gorana Markovića. Novi nastavci „Trač po trač“ svakog ponedeljka samo na Velikim pričama
***
U mladosti, imao sam prijatelja koji se zvao Gile (pravo ime poznato autoru) i nimalo nije ličio na mene. Bio je mnogo stariji, užasno ružan, uz to jezivo debeo, šepao na jednu nogu i, što je najgore, bio je deo vlasti. Mislim, u socijalizmu. Menjao je razna preduzeća i ustanove kojima je bio na čelu, od privrede, preko umetnosti, pa do državne administracije, usput na sva usta ogovarajući one koji su ga na ta mesta postavljali, to jest vlast! Da stvar bude čudnija, on je i sam očigledno pripadao vlasti; bio je, ako ćemo pravo, nekakav sitni… dobro, srednji rukovodilac. Nikad nije predstavljao nešto značajno ali je uvek bio tu, na rukovodećim položajima koji su mu obezbeđivali lagodni, bonvivanski život.
Upitaćete se, otkud da takav čovek bude moj prijatelj? Jednostavno – bio je izuzetno duhovit. I to, što je retkost, najviše na svoj račun i sopstvenu štetu. Kao da je okajavao svoja nemoralna životna opredeljenja, vezana za poltronstvo koje je uz vlast išlo, pa je nemilice o sebi iznosio ono čega bi se drugi stideli.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
